Већина запослених у Србији у пензију одлази по општим условима, али поједине професије имају право на бенефицирани радни стаж, који омогућава раније пензионисање. Реч је о пословима који су нарочито тешки, опасни или штетни по здравље, као и о онима где године старости директно утичу на безбедност и радну способност. Председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић изјавио је да, иако се повећао број пензионера са правом на бенефиције, повећао се и број радника у Србији.
Код бенефицираног стажа, једна година рада не рачуна се као 12 месеци, већ као 14, 15, 16 или 18 месеци стажа, па запослени у одређеним секторима могу да остваре право на пензију знатно раније него остали, у неким случајевима и пре 50. године живота, ако испуне законом прописане услове.
Занимања са бенефицијама
Бенефицирани радни стаж, дефинисан законом, обухвата око четрдесет занимања.
У ту групу спадају:
- рудари у јамским условима;
- припадници полиције и жандармерије, интервентних и специјалних јединица, као и професионални ватрогасци-спасиоци;
- медицински техничари и лекари у хитној помоћи и ургентној медицини са сталним радом на терену и контактом са инфективним пацијентима;
- машиновође и особље у вучи возова;
- професионални војници из специјалних јединица Војске Србије;
- балерине, пилоти и радници у хемијској индустрији.
Зоран Михајловић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да се бенефицирани радни стаж уводи на радним местима на којима никаквим технолошким поступцима, нити применом мера безбедности на раду, није могуће обезбедити сигуран рад, те да је на таквим пословима угрожено здравље радника.
Оштри прописи
Са друге стране, каже да увек постоји простор за манипулације, јер неки могу да добију бенефиције иако их не заслужују, док, истовремено, нису обухваћена сва радна места на којима би радници требало да имају такав радни стаж.
– Прописи и правилници су веома рестриктивни и пооштрени претходних година, па има доста проблема у примени. Иако је повећан број пензионера који имају бенефиције од 2005. до 2025. године, повећао се и број радника у Србији, скоро за исти проценат – истиче Михајловић.
Број пензионера са бенефицираним радним стажом
У Србији се број пензионера са бенефицираним радним стажом повећава из године у годину. За последњих 20 година око 25 одсто више пензионера стекло је тај статус:
- 2005. године од 105 до 110 хиљада пензионера;
- 2010. године од 115 до 120 хиљада;
- 2015. године од 125 до 130 хиљада;
- 2020. године од 135 до 140 хиљада;
- 2025. године процена је да је било од 140 до 145 хиљада пензионера са бенефицираним радним стажом.
Према његовим речима, синдикат сматра да постоје још радна места која би требало да имају бенефиције, пре свега у здравству и образовању.
– Поједина занимања се гасе, али се друга отварају, а Србија још увек технолошки заостаје. Још увек имамо застареле технологије, а заштита на раду није на задовољавајућем нивоу – сматра Михајловић.
На питање да ли ће се број професија са бенефицијама повећавати или смањивати, Михајловић истиче да је тешко одговорити, јер се отварају нова радна места, али се, са друге стране, у аутомобилској индустрији већина послова обавља роботима.
– Ако у Србију дође напредна технологија и изврши се роботизација, сигурно ће бити мање потребе да се таква места проглашавају за бенефицирани радни стаж – закључује председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић.
Од чега зависи право на бенефиције
Право на бенефицирани радни стаж, међутим, не зависи од руководеће позиције, већ искључиво од услова рада и ризика којима је запослени изложен.
Бенефиције се најчешће односе на оперативне раднике, док руководиоци погона или служби често немају ова права.
Суштина бенефицираног стажа је у повољнијем обрачуну времена проведеног на раду. Година на таквом радном месту „вреди“ више од 12 месеци: рударима се, на пример, 12 месеци рачуна као 18 (коефицијент 1,5), па им 30 стварних година рада у евиденцији доноси 45 година стажа.
Полицији, жандармерији и ватрогасцима година рада вреди 16 месеци, па до пуних 45 година стажа стижу за приближно 34 године рада. То значи да, ако почну да раде са 20 година, услове за пензију могу да стекну већ око 54. године живота.
ртс
