Сва привредна друштва и други регистровани субјекти мораће да проверавају тачност података о стварном власнику, а за оне који не испуне обавезу предвиђене су високе новчане, али и затворске казне.
Ко је стварни власник неке фирме често није могуће утврдити само на основу њеног назива или директног власника. Посебно је то случај код компанија са сложеним власничким структурама, у којима се иза једне фирме могу налазити друге компаније, укључујући и оне регистроване у иностранству.
Због тога од 1. октобра почиње обавезна годишња провера података о стварним власницима за регистроване субјекте који се воде у Агенцији за привредне регистре (АПР).
Према Закону о Централној евиденцији стварних власника, провера се обавља у року од годину дана од последњег евидентирања података о стварном власнику, односно од последње потврде њихове тачности и ажурности. Након истека тог рока постоји још 30 дана за потврђивање података.
Ко мора да проверава податке?
Обавеза се односи на привредна друштва, удружења, задужбине, фондације, огранке и представништва страних привредних друштава.
Како је за РТС објаснила Јелена Чукић из АПР-а, годишња верификација је потребна и када током претходних 365 дана није било промена.
У том случају потребно је проверити да ли су подаци у Централној евиденцији и даље тачни и да ли постоји нова документација која би требало да буде приложена.
Код компликованијих власничких структура потребно је проверити читав власнички низ, односно утврдити ко се налази иза фирме која је непосредно уписана као власник.
Зашто је важан податак о стварном власнику?
Стварни власник не мора бити директно уписан као власник домаће компаније. Власничка структура може водити преко више фирми, укључујући компаније из других држава, све до физичког лица које непосредно или посредно има учешће у капиталу или доношењу одлука.
Такви подаци значајни су за праћење токова новца, али и за банке и инвеститоре који проверавају пословне партнере.
Шта ако је дошло до промене?
Ако се утврди да се променио стварни власник или документација којом се доказује његово својство, није довољно само потврдити постојеће податке.
У том случају регистровани субјект мора да евидентира промену и, када је потребно, учита одговарајућу документацију у Централну евиденцију.
Након евидентирања промене почиње да тече нови рок од годину дана за наредну проверу података.
Казне иду до два милиона динара
Закон предвиђа озбиљне санкције за неиспуњавање обавеза.
За правна лица новчана казна износи од 500.000 до два милиона динара, док одговорно лице у фирми може бити кажњено са 50.000 до 150.000 динара.
У одређеним случајевима закон предвиђа и казну затвора од шест месеци до пет година.
У Централну евиденцију стварних власника тренутно је уписано око 173.000 субјеката, наводи РТС.
АПР позива све регистроване субјекте да своје обавезе испуне у прописаним роковима како би избегли покретање прекршајних поступака.
24седам.рс
