У последњих неколико дана појавило се више вести о људима који су изгубили живот утапањем у рекама, језерима и мору.
Ипак, узрок сваке појединачне трагедије не може да се утврди само на основу првих информација. Без званичних резултата истраге и медицинских налаза не можемо да знамо да ли је особа почела да се утапа због умора, повреде, услова у води, изненадног здравственог проблема или неких других околности.
Особа може да се нађе у опасности у води из бројних разлога – због јаких струја, повреде, исцрпљености, изненадног здравственог проблема или других околности. У наставку не говоримо о појединачним трагедијама, већ искључиво о медицинском процесу утапања, односно о томе шта се дешава у организму када су нос и уста под водом и човек више не може нормално да дише.
Шта се догађа када човек не може да удахне?
Према објашњењу клинике Кливленд, утапање почиње када су нос и уста потпуно прекривени или окружени водом, због чега особа не може да удахне ваздух.
Када дисање постане онемогућено, тело престаје да добија кисеоник који му је неопходан за рад. Настаје гушење, односно асфиксија, а недостатак кисеоника може да доведе до оштећења мозга, срчаног застоја и смрти.
Светска здравствена организација утапање дефинише као процес у којем због потапања или урањања долази до поремећаја дисања. Исход не мора увек да буде смртоносан. Особа може да преживи без последица или да након спасавања има здравствене компликације.
Зашто вода представља проблем за плућа?
Када се особа бори да остане изнад површине, покушава да удахне ваздух. Уколико вода доспе у дисајне путеве, може да омета размену кисеоника у плућима. То значи да кисеоник не стиже у довољној мери до крви, мозга, срца и других органа.
У појединим ситуацијама може да се јави и ларингоспазам (рефлексно затварање дисајног пута). Тај рефлекс представља покушај организма да спречи улазак воде у плућа, али истовремено онемогућава пролазак ваздуха. Без обзира на то да ли је већа количина воде ушла у плућа, основни проблем остаје исти – организам не добија довољно кисеоника.
Зашто човек може брзо да изгуби снагу?
Мишићима је за рад потребан кисеоник. Када његов ниво почне да опада, особа постаје све слабија, дезоријентисана и мање способна да контролише покрете.
Борба за одржавање главе изнад воде истовремено троши велику количину енергије. Због тога особа може да изгуби снагу, чак и када уме добро да плива. Паника и убрзано дисање могу додатно да отежају ситуацију, јер човек више не успева правилно да усклади дисање и покрете.
То, међутим, не значи да је могуће објаснити сваки случај само недостатком пливачке способности. На способност човека да остане на површини могу да утичу здравствено стање, умор, температура воде, таласи, струје, повреде и бројне друге околности.
Мозак је посебно осетљив на недостатак кисеоника
Мозгу је потребан непрекидан доток крви богате кисеоником. Када кисеоника нема довољно, могу да се појаве збуњеност, проблеми са координацијом, губитак свести и грчеви.
Продужени недостатак кисеоника може да изазове трајно оштећење мозга. Клиника Кливленд наводи да церебрална хипоксија настаје када мозак не добија довољно кисеоника, а њене последице зависе од тога колико је дуго доток био прекинут.
У најтежим случајевима недостатак кисеоника погађа и срце, које може да престане правилно да ради, након чега долази до срчаног застоја.
Када се објави вест о утапању, само надлежни органи, лекари и резултати обдукције могу да покажу шта је претходило догађају. У неким случајевима, особа се прво нађе у опасности због проблема у води, док у другим може претходно да доживи здравствену тегобу, повреду или губитак свести.
Због тога медицинско објашњење утапања не представља објашњење конкретног догађаја. Оно само показује шта се у телу догађа од тренутка када човек више не може да дише због потапања у воду – ниво кисеоника опада, слабе функције мозга и мишића, а без брзе помоћи могу да буду угрожени срце и живот.
мондо.рс
