У кући Милановића у Бањалуци синоћ је свечано отворена изложба „Забране и одбране српске ћирилице“, у организацији Музеја ћирилице из Раче код Бајине Баште. Поставка је премијерно представљена у оквиру манифестације „Дани Србије у Републици Српској“, а већ у суботу, 10. октобра, биће представљена публици у Бајиној Башти, у оквиру Европских дана баштине.
Изложба доноси хронолошки преглед историје српске ћирилице од 18. до 20. века, са посебним освртом на периоде у којима је употреба овог писма била забрањивана или ограничавана, али и на примере отпора и настојања да се ћирилица сачува.
Аутори поставке су вршилац дужности директора Музеја ћирилице проф. др Александар Милановић и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одбора за српски језик Матице српске и члан Стручног савета Музеја ћирилице.
Посебна пажња посвећена је периоду Хабзбуршке монархије и просветним реформама Марије Терезије и Јосифа II, током којих су доношене уредбе којима је ћирилица требало да буде потиснута из школских уџбеника и замењена латиницом. Представљен је и отпор српских просветитеља, свештенства и образованих људи, међу којима се издваја Теодор Јанковић Миријевски.
Један део изложбе посвећен је и покушајима ограничавања употребе ћирилице на простору тадашње Јужне Угарске током 19. века, као и улози Светозара Милетића и представника Карловачке митрополије у одбрани српског писма. Поставка обухвата и период Првог светског рата, када су забране и ограничења употребе ћирилице биле праћене различитим облицима отпора и настојањима да се њена употреба очува.
Савремени изазови и питање употребе ћирилице данас нису обухваћени овом поставком, већ ће, како је најављено, бити тема неке од наредних изложби.
Оснивач Музеја ћирилице Синиша Спасојевић истакао је да је изложба део редовног програма ове установе. Након премијерног представљања у Бањалуци, поставка ће у суботу, 10. октобра, бити отворена и у Бајиној Башти, а потом ће гостовати и у другим градовима Србије и Републике Српске.
дрина.инфо
