Дрина и језеро Перућац нису само најлепше разгледнице Бајине Баште и ослонац локалног туризма. Они су простор свакодневног живота, место окупљања, одмора и рада, али и природно богатство чија чистоћа зависи од понашања сваког појединца. Иза уређених обала и привлачних призора стоје људи који брину о реци и онда када се камере угасе – од мештана који свакодневно сакупљају отпад, до волонтера, приватника и институција које организују веће акције.
На излетишту Рача један од тих тихих чувара је Милован Лазић, кога многи познају као Лаза. Док породице и друштва уживају крај воде, он неприметно поставља џакове у канте, пуне односи до контејнера и сакупља оно што су несавесни посетиоци оставили за собом.
Лаза је пензионисани полицајац, а осећај реда и одговорности наставио је да показује и поред Дрине. Не жели да се истиче и подсећа да није сам – уз њега су често Сиско и Мико Црногорац, који током лета уређују обалу, уклањају отпад и секу шибље, посебно пред велике манифестације.
Тај свакодневни, тихи рад допуњују организоване акције које окупљају већи број људи и шаљу важну поруку јавности. У оквиру 61. МОСИ, у Перућцу је одржано велико чишћење Дрине и њене обале, којем је присуствовала и министарка заштите животне средине Сара Павков. Спортисти, чланови делегација, волонтери, гости и грађани заједно су показали да спортска манифестација може бити и прилика за одговорно деловање у корист локалне заједнице и природе.
Под поруком „Спорт нас је окупио, Дрина нас спаја, зато је чувамо“, учесници су подсетили да заштита реке није посао само комуналних служби или институција. Одговорност имају и они који живе уз Дрину, они који од ње и туризма остварују приход, али и сваки посетилац који на њеним обалама проводи слободно време.
Важан пример долази и из приватног сектора. „Гризли“ је са волонтерима организовао велику акцију чишћења језера Перућац, током које је из воде и приобаља извучена значајна количина отпада. Највише је било пластичних флаша и различите амбалаже, али је пронађен и кабасти отпад, па чак и фрижидер. Такви призори показују колико је важно да они који послују у туризму буду међу носиоцима бриге о простору од којег живе и који представљају гостима.
Иако се велики предмети могу извући из воде, посебну опасност представља микропластика. Она остаје готово невидљива, тешко се уклања и дуго опстаје у воденом систему. Зато је превенција важнија од сваке акције чишћења – отпад не сме ни да стигне до реке, језера и обале.
За чисту Дрину потребни су редовно одржавање и присуство надлежних служби, довољно канти и контејнера, организовано одношење отпада и контрола критичних места. Ипак, ниједна институционална мера не може у потпуности да надомести личну одговорност. Понети кесу за отпад, оставити излетиште онако како смо га затекли и реаговати када видимо непримерено одлагање смећа најједноставнији су кораци доступни свима.
Од Лазе, Сиска и Мика, преко волонтера и туристичких радника, до државних и локалних институција, сваки ниво ангажовања има своју улогу. Велике акције скрећу пажњу и уклањају значајне количине отпада, а тихи чувари из дана у дан одржавају обале и показују како изгледа стварна брига о месту у којем се живи.
Дрина јесте један од најлепших симбола Бајине Баште, али њена лепота није нешто што се подразумева. Она се чува свакодневно – одговорним понашањем, заједничким акцијама и поштовањем природе. Само тако ће Дрина и Перућац остати чисти, привлачни и сачувани за генерације које долазе.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
