Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог апостола Филипа, ђакона из Кесарије (данашња Палестина) који је целог живота проповедао хришћанство и описмењавао све оне који су желели учити, без обзира на веру и националност.
Филип је био угледни учитељ и ђакон у Кесарији, имао је жену и четири кћерке. Када је почело гоњење хришћана у Кесарији, Филип се двоумио да ли да бежи у Самарију.
Предање каже да му се једне ноћи јавио Бог у сну и питао га да ли се плаши, на шта је Филип одговорио потврдно. Бог му је тада рекао да има страх са разлогом, јер треба да бежи за свој живот и да га проживи тако што ће даље ширити хришћанство.
Филип не хтеде да се само он један обогаћује таквом благодашћу, него је желео да и други имају удела у том дару. Зато, нашавши пријатеља свог Натанаила, за ког се сматра да је апостол Вартоломеј, поведе га са собом. Примивши Светог Духа, Филип је проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој.
Предање о апостолу Филипу даље каже да се у фригијском граду Јерапољу нашао на заједничком јеванђелском послу са апостолом Јованом, својом сестром Маријамном и апостолом Вартоломејом. Ту би нека опасна змијурина, коју незнабошци хранише и клањају јој се као да је какво божанство.
Апостоли молитвом умртвише змију, чиме навукоше гнев тамошњих људи. Према једној верзији незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, потом распеше и Вартоломеја. Друга верзија пак каже да су га разапели високо високо на једном зиду.
У моменту распећа апостола земља се раступи и прогута градоначелника и многе друге са њим. У великом страху људи потрчаше да скину распете апостоле, но успеше једино Вартоломеја да скину живог. Како га беху високо разапели, нису могли лако дожи до њега, те Филип издахну и мртвог га скинуше. У последњим тренуцима овоземаљског живота Филип мољаше Бога за оне који су га разапели и за незнабошце.
Господ услиши молитву његову, и одмах нареди земљи, те све прогутане људе изведе живе, осим градоначелника и змијиних жречева.
Мошти Светог Филипа пренете су касније у Рим.
Данашњи празник је значајан и по томе што су у овај дан покладе пред Божићни пост, који се зато понекад назива Филиповим постом. Према старом народном веровању, на овај дан требало би припремити богату вечеру и веселити се са својиим укућанима.
курир.рс
