Двадесет шестог дана марта, Српска православна црква и верници обележавају пренос моштију Светог Никифора, патријарха цариградског.
Управљао је, мудро и ревносно, светом црквом као највећи цариградски архипастир.
Када је Лав Јерменин устао против икона, он се успротивио цару, и најпре цара саветовао, а по том изобличавао. Зато га је нечестиви цар прогнао на острво Проконис. На том острву био је манастир, који је сам Никифор саградио у част светог Теодора. И ту је провео овај исповедник вере православне 13 година, а потом се представио и отишао Господу 827. године.
Пошто су изгинули сви цареви иконоборци, и на царски престо сео је Михаил с мајком Теодором, а на патријаршијски био повраћен патријарх Методије, тада (846. године) су пренесене мошти светог Никифора са Прокониса у Цариград, и биле положене прво у цркву свете Софије, из које је за живота и изгнан био, а после у цркву Светих Апостола. Главно празновање овог великог јерарха било је 2. јуна, а 13. марта празнује се откриће и пренос његових нетљених моштију. Био је свети Никифор изгнан из Цариграда 13. марта, и опет 13. марта, после 19 година, мошти су му пренете у престоницу.
Према народним веровањима, данас ваља да се шије одећа и намени свећа за мртве у цркви.
Тропар (глас 4):
Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Никифоре, моли Христа Бога да спасе душе наше.
телеграф.рс
