Данас славимо и обележавамо Ивањдан.
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас обележавају празник посвећен рођењу Светог Јована Претече и Крститеља – Ивањдан. Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Христа, 7. јула, и зато је назван Претеча, јер је људе припремао за долазак Спаситеља.
Шест месеца пре свог јављања у Назарету Песветој Богородици, првосвештенику Захарији у јерусалимски храм се јавио арханђел Гаврило. Пре него што је објавио чудесно зачеће Богородице, анђео је објавио зачеће већ старе и бездетне Јелисавете, жене Захаријеве, који није одмах поверовао речи анђела Гаврила.
Он је зато остао нем све до осмога дана по рођењу детета. Тада је при обрезивању и давању имена, Захарије на дашчицу написао: “Јован му је име”.
Тада му се вратио говор. Попут многих хришћана који су страдали на путу Господњем и Свети Јован је убијен у време цара Ирода.
Десна рука Јована Крститеља, којом је крстио Господа, чува се као највећа реликвија (уз део Часног крста и мошти светог Петра Цетињског) у Цетињском манастиру. Свети Јован Претеча и Крститељ једна је од најчешћих крсних слава у нашем народу.
Данашњи велики празник слави се и као дан кумстава и побратимстава. У нашем народу и данас се кумство изузетно цени поштује и често се каже: Бог на небу, кум на земљи!
У црквеном календару данашњи празник обележен је црвеним словом, што значи да спада у ред заповедних празника. Међу низом предивних старих српских обичаја на овај дан издваја се брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа.
Девојке на Ивањдан свака у свој венац уплићу и по једну црвену ружу. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивањдана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце.
Црква објашњава да венац цвећа симболизује лепоту природе коју је Бог створио и човеку даровао на уживање и коришћење. Данас се обичаји за Ивањдан ретко у потпуности поштују, али многи људи и даље плету венчиће од ивањског цвећа и чувају их у дому као заштиту од несреће. Власи и Срби у Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године.
“У први и последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик суђеника”, још једно од веровања на Светог Јована.
мондо.рс
