Иако су верници хтели да га поставе за епископа, Јефрем је то одбио и до краја живота живео у миру и дубокој молитви
Верници и црква се данас сећају Преподобног Јефрема Сирина, најзначајнијег црквеног оца сиријске традиције и светитеља који је живео у доба цара Константина у 4. веку.
Преподобни Јефрем Сирин рођен је у Сирији у породици сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Предање каже да је младост провео бурно – био је познат као прек човек и љутит ратник који је неумерено трошио и понашао се разуздано.
Ипак, у неком моменту Јефрим је преломио и потпуно променио живот посветивши се потпуно молитви и Богу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског, а савременик и пријатељ Василија Великог. Ускоро се показао као велики говорник.
Један спис говори да се „лила мудрост с језика његовог као медени поток, а из очију су му непрестано текле сузе“.
Јефрем је, прича каже, био јако вредан и непрестано је писао књиге и подучавао монахе и народ, па су иза њега остала многобројна дела која се и данас проучавају. Најпознатија је молитва уз Часни пост: Господи и Владико живота мојега.
Иако су верници хтели да га поставе за епископа, Јефрем је то одбио и до краја живота живео у миру и дубокој молитви. Умро је у дубокој старости 378. године.
Свети Јефрем је углавном апостол покајања и заштитник свих оних који су увидели своје грешке и сада покушавају да их исправе. Његови списи и данас омекшавају срца многих који су дубоко загазили у грех и враћају их Христу и вери.
Живот и учење овог светитеља најбољи су показатељ да је увек могуће вратити се на исправан пут и живот провести живећи по моралним начелима и у љубави са ближњима. Зато се верује да ће данас грехови бити опроштени свима који од Преподобног Јефрема Сирина и Бога искрено затраже опроштај и помоле се.
Ово је молитва којом се можете обратити светитељу: „Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Јефреме оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.
24 седам
