СРПСКА православна црква данас, 22. маја, слави младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари.
Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Овај празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају.
Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни.
То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести.
Свети Никола је повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском.
Свети Никола је рођен у граду Патари, у области Ликије, на територији данашње Мале Азије.
Био је јединац и потицао је из богате и угледне породице.
Његови родитељи, Теофан и Нона, били су из више класе и често су чинили милостињу према сиромашнима.
Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства.
Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…
У неким крајевима, задржао се обичај давања поклона деци на овај празник, јер је Свети Никола њихов заштитник.
Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године.
Они који славе Никољдан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на тај дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.
По обичајном календару, тог дана не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца.
Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.
новости.рс

