Српска православна црква и њени верници у суботу, 29. августа, обележавају празник Нерукотворене иконе Господа Исуса Христа, као и успомену на неколико светитеља.
Српска православна црква 29. августа прославља Нерукотворену икону Господа Исуса Христа, познату и као Нерукотворени образ Христов.
Тога дана обележава се успомена на пренос ове светиње из Едесе у Цариград 944. године. Према црквеном предању, лик Исуса Христа није насликала људска рука, већ је на чудесан начин остао утиснут на платну.
Црква 29. августа прославља и Светог Јевстатија Другог, архиепископа српског, Преподобног Романа, Преподобног Рафаила Банатског, Светог мученика Диомида и Преподобног Јоакима Осоговског.
Како је настала Нерукотворена икона?
Према предању које је сачувано у житијима светих, у сиријском граду Едеси живео је кнез Авгар, који је боловао од тешке и неизлечиве болести.
Када је чуо за Исуса Христа и чуда која је чинио, послао му је писмо са молбом да дође у Едесу и излечи га. Са писмом је послао и сликара Ананију, којем је наредио да наслика Христов лик уколико Исус не буде могао да дође.
Ананија је покушао да наслика Христово лице, али, према предању, у томе није успевао. Исус је затим затражио воду, умио лице и обрисао га платном, након чега је на тканини остао његов лик.
Платно је послато кнезу Авгару, који се након што га је примио и поклонио му се делимично излечио. Предање наводи да је потпуно оздравио након што га је крстио Свети апостол Тадеј.
Авгар је потом Нерукотворену икону поставио изнад градске капије Едесе и наредио да јој се становници указују поштовање.
Светиња пренета у Цариград
Икона је касније, због опасности да буде уништена, зазидана изнад градске капије, а место на којем се налазила временом је заборављено.
Након што је поново пронађена, вековима је чувана у Едеси. Године 944. пренета је у Цариград, где је свечано дочекана и положена у цркву Пресвете Богородице.
У знак сећања на тај догађај установљено је празновање Нерукотвореног образа Господа Исуса Христа 16. августа по старом, односно 29. августа по новом календару.
Након што су крсташи 1204. године освојили и опљачкали Цариград, поуздани трагови о судбини светиње се губе.
Да ли се пости 29. августа?
Празник 2026. године пада у суботу и није посан. Госпојински пост завршава се дан раније, 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, односно Велику Госпојину.
Верници празник могу да обележе одласком на литургију, молитвом и исказивањем поштовања према иконама, које у православној вери не представљају украс, већ видљиви израз вере и подсећање на личност која је на њима приказана.
мондо.рс
