Припадници Гарде Војске Србије данас обележавају дан једнице и 185 година постојања а централна свечаност је у касарни „Дедиње“ у Београду. Припадници Гарде обележавају 6. мај у знак сећања на исти датум 1830. године, када је у Пожаревцу постројена прва чета Књажеве гарде – Гвардија.
Прва гардијска јединица у Србији формирана је на основу наредбе књаза Милоша Обреновића на Ђурђевдан 1830. године у Пожаревцу. Од прве групе младића за Књажеву Гарду, њих седамдесет тројице, формирана је једна пешадијска чета, а већ првога дана сви кадети били су уписани и у гардијску школу зарад основног описмењaвања. Тако су, поред војног егзерцира и тактичких увежбавања, први гардисти учили читање, писање и рачун.
Осам година касније, 12. маја 1838. године, оснивање Гарде озакоњено је доношењем Указа од стране кнеза Милоша. Гарда је тада први пут примила званично војно обележје, и тај датум ће од тога дана бити златном срмом извезен на тробојној ленти на врху копља гардијске заставе.
Гарда је 1883. године преформирана и преименована у Краљеву Гарду. Од тога времена, па све до данашњих дана командант Гарде је и ађутант шефа државе.
У Првом светском рату (1914–1918) припадници Гарде прошли су све важније битке и недаће српске војске и допринели њеном победоносном јуришу, од Солунског фронта до слободне отаџбине. Остаће заувек запамћено да су, у зиму 1915. и 1916. године, приликом повлачења према Грчкој, српски гардисти свог остарелог и оболелог краља на рукама пренели преко залеђених албанских планина.
После завршетка Првог светског рата, приликом избора југословенских гардиста захтевано је, такође, добро здравље регрута, њихово одређено социјално порекло, примерено владање и писменост, као и да буду „лепе и угледне спољашности“.
У току и после завршетка Другог светског рата, језгро Гарде и будућег Гардијског батаљона чинио је Пратећи батаљон Врховног Штаба Народноослободилачке војске. Од Пратећег батаљона 1. новембра 1944. године формирана је Гардијска бригада Југословенске народне армије, да би 1. новембра 1994. године формирана Гардијска бригада.
За допринос јачању угледа и одбрамбених способности земље Гардијска бригада је добила четири ордена и бројна друга одликовања и признања, а у склопу спровођења реформских процеса крајем новембра 2006. године преформирана је у Гарду Војске Србије.
Гарду чине команда, командни вод, гардијски батаљон, 25. батаљон војне полиције, логистички батаљон, као и објекти посебне намене и резиденцијални објекти. Припадници те елитне јединице задужени су за заштиту личности на највишим државним и војним функцијама, за обезбеђење виталних објеката система одбране, као и за обављање војне почасти и протокола за домаће и стране државне званичнике.
Јединице Гарде наоружане су свим врстама пешадијског наоружања у распону калибара од 7,62мм до 12,7мм. За реализацију војнополицијских задатака јединица располаже специјалним возилима полицијским борбеним ВПБ М86, војноплицијском и заштитном опремом. За извршавање задатака војних почасти и егзерцира Гарда употребљава почасне гардијске униформе и полуаутоматске пушке М59/66 посебно модификоване за почасну јединицу.
Задатак гардиста је и обезбеђење специјалних веза, реализација послова из делокруга рада војне полиције и извршење других задатака по наређењу начелника Генералштаба, коме је непосредно потчињена. Командант Гарде је бригадни генерал Миломир Тодоровић, а јединица је стационирана у Београду.
