Ако вам се последњих недеља све теже устаје из кревета, током дана вам пада концентрација, а увече бисте најрадије легли раније него иначе, можда се нисте само улењили, већ реагујете на смену годишњих доба.
Дани су све краћи, јутра почињу у мраку, а већ у касним поподневним сатима се јавља осећај као да је поново ноћ. Ћак и ако већину дана проведете под вештачким светлом, организам и даље региструје промене у природном циклусу светлости и таме. Због тога се са променом годишњег доба мења и ритам спавања.
Свелост је најважнији окидач поспаности
Када светлост доспе до мрежњаче ока, информације се прослеђују делу мозга који регулише унутрашњи биолошки сат. На тај начин организам добија сигнал да је дан, односно да је време за будност. Како се приближава ноћ и светлости има све мање, тело почиње да повећава лучење мелатонина, хормона који учествује у регулацији сна.
Међутим, није важна само количина светлости коју добијемо током дана већ и када је добијемо. Јутарња светлост можда је важнија него што мислимо.
Истраживање у којем је учествовало више од 500 одраслих особа пратило је њихову изложеност светлости и обрасце спавања током различитих годишњих доба. Резултати су показали да се током зиме сан помера касније у односу на лето. Посебно је била занимљива улога дневне светлости.
Наиме, светлост коју добијемо ујутру помаже нашем организму да „намести“ унутрашњи сат и препозна да је почео нови дан. Због тога можемо да будемо буднији током дана, а увече раније почињемо да осећамо поспаност. Са друге стране, много светлости у касним поподневним и вечерњим сатима може да пошаље телу сигнал да дан још траје и да помери време када ћемо постати поспани.
Зато није потпуно свеједно да ли највећи део дневне светлости добијемо ујутру или тек предвече.
А управо ту настаје проблем током јесени. Устанемо док је напољу још мрак, спремимо се и кренемо на посао, факултет или у школу, а затим велики део дана проведемо у затвореном простору. Тако нашем организму недостаје она јутарња доза природне светлости која му помаже да правилно „подеси“ унутрашњи сат.
Зато кратка јутарња шетња, одлазак пешке до посла или само неколико минута проведених напољу могу да допринесу да се осећате енергичније и да вам се мање спава.
Да ли током јесени заиста потребно више сна?
У истраживању спроведеном у лабораторији за проучавање сна у Берлину показано је да постоје разлике у структури спавања током различитих годишњих доба. Посебно се разликовало трајање РЕМ фазе сна, током које најчешће интензивно сањамо, а уочене су и промене у дубоком сну.
Лампе за светлосну терапију могу да буду погодно решење за људе које већину дана морају да проведу у затвореном простору и не могу да дођу до природне светлости.
Оне емитују веома јаку светлост и користе се у одређеним ситуацијама за утицај на циркадијални ритам. Светлосна терапија је посебно проучавана код сезонског афективног поремећаја, односно депресивних епизода које се код неких људи понављају током одређеног годишњег доба.
Амерички Национални институт за ментално здравље наводи светлосну терапију као једну од могућих опција за лечење зимског сезонског афективног поремећаја, најчешће уз коришћење светлосне кутије од 10.000 лукса у јутарњим сатима.
Повремена поспаност и мањак енергије нису необични када се мењају годишња доба, али ако умор постане интензиван и траје дуже време, не треба аутоматски да се припише јесени.
Посебно обратите пажњу ако се уз умор јављају дуготрајно лоше расположење, губитак интересовања за ствари које су вам раније пријале, проблеми са концентрацијом, значајне промене сна или апетита.
Код неких људи јесен и зима могу да буду период када се понављају симптоми сезонског афективног поремећаја. А изражена исцрпљеност може да буде повезана и са другим здравственим стањима, попут недостатка гвожђа или проблема са штитном жлездом.
Ако умор траје, погоршава се или почне озбиљно да омета свакодневни живот, најбоље је да потражите савет лекара.
мондо.рс
