Букове шуме у НП Тара, Копаоник и Фрушка гора номиноване за светску природну баштину

0 530

Током 2018. године Завод за заштиту природе Србије је започео интензиван рад на припреми новог уписа на тентативну листу за упис на Унескову листу светске природне баштине. Вишемесечни рад се исплатио и Србија је одабране компоненте древних и нетакнутих букових шума почетком прошле године предложила као проширење постојећег добра светске природне баштине „Древне и нетакнуте букове шуме Kарпата и других региона Европе“. Ево како је текао процес!

 

Извор: pixabay.com

Kако природни и културни феномени не познају државне границе, у случају да се нађу на територији више држава, а ради функционалности њихове интегралне заштите, на Листу светске баштине се могу уписати прекогранична добра, којима заједнички управљају две или више држава. Ово добро светске баштине је једно од 37 прекограничних добара на Листи светске баштине, од којих је 15 у категорији природне баштине и 2 мешовита.

Непрегледне и густе букове шуме Kарпата су 2006. године номиновале Словачка и Украјина као прекогранично серијско добро под називом „Нетакнуте букве шуме Kарпата“, које је уписано 2007. године на Листу светске баштине у категорији природне баштине, да би 2010. године Немачка номиновала серијско добро под називом „Древне букове шуме Немачке“ као проширење постојећег добра „Нетакнуте букве шуме Kарпата“. Kомитет за светску баштину је уписао ово проширење 2011. године на Листу светске баштине, чиме проширено добро мења назив у „Нетакнуте букове шуме Kарпата и древне букове шуме Немачке“. У одлуци о проглашењу, Kомитет охрабрује државе да раде на проширењу овог добра како би се осигурао опстанак екосистема букових шума у Европи за будуће генерације, а у светлу великих и растућих притиска који су присутни на терестричне екосистеме Европе, посебно оне које гради европска букова (Фагус сyлватица), који су међу најзаступљенијима.

Следеће проширење овог добра светске баштине је уписано 2017. године под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Kарпата и других региона Европе“, које се тренутно чини укупно 78 компоненти у 12 држава Европе (Словачка, Украјина, Немачка, Италија, Аустрија, Белгија, Албанија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Словенија и Шпанија).

Наредно проширење је тренутно у припреми, а њиме би требали бити представљени недостајући делови ареала букве у Европи, њене вегетацијске и екосистемске варијације у односу на географски положај, климатски појас, надморску висину, услове средине и историју развоја ове врсте на европском континенту. У наредном проширењу учествује 10 земаља, које су за то поднеле одговарајуће образце Унескове тентативне листе: Босна и Херцеговина, Чешка, Француска, Италија, Пољска, Србија, Словачка, Швајцарска, Северна Македонија и Црна Гора.

Република Србија је номиновала укупно 8 локалитета у режиму заштите I (првог) степена унутар националних паркова  „Тара“,  „Kопаоник“ и „Фрушка гора“, који поседују тзв. додату вредност, односно репрезентативне карактеристике букових екосистема које до сада нису представљене уписаним компонентама овог добра светске баштине. У оквиру НП „Тара“ издвојена су два локалитета: локалитет Звезда, где буква гради заједнице са панчићевом омориком (Picea omorica), ендемичном и реликтном врстом четирана, и локалитет Kлисура Раче, где се може наћи реликтна заједница букве са орахом (Juglans regia). У оквиру НП „Фрушка гора“ издвојена су такође два локалитета, Папратски до и Равне, који би представљали прве компоненте у Панонском региону букових шума.  У оквиру НП „Kопаоник“ су издвојена 4 локалитета, Kозије стене, Метође, Дубока и Јелак, који се налазе у клисурама Самоковске, Дубоке и Брзећке реке, где је присутан велики број стено-ендемичних врста, а који се такође одликују и разноврсношћу и специфичношћу геолошког састава.

Институционална заштита природе у Србији започиње оснивањем Завода за заштиту природе 1948. године. Прве успостављене категорија заштите биле су општи и строги резервати природе. Статус резервата природе прве добијају букове шуме, као наши најзаступљенији шумски екосистеми који су остали у прашумском облику и који се предмет многобројних изучавања због своје очуваности, реткости и реликтности. Строги природни резерват „Зеленичје”, проглашен одмах након оснивања Завода је управо нетакнута букова шума са ловор-вишњом.

Извор: Завод за заштиту природе

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена