Воду пијте и пре него што осетите жеђ, током најтоплијег дела дана избегавајте веће напоре, а приликом боравка у природи користите одговарајућу заштиту.
Високе летње температуре захтевају додатну пажњу, посебно код деце, старијих суграђана, трудница, хроничних болесника и људи који раде на отвореном. Лето доноси бројне могућности за боравак поред Дрине и језера Перућац, као и на Тари, али је важно да одмор, рад и рекреацију прилагодимо временским условима.
О томе како да лакше поднесемо врућине, препознамо прве знаке исцрпљености и правилно реагујемо у случају топлотног удара, уједа инсеката или змије, разговарали смо са др Славицом Богдановић Аџић, специјалистом опште медицине у Дому здравља Бајина Башта.
Како високе температуре утичу на организам?
– Током великих врућина организам улаже додатни напор како би одржао нормалну телесну температуру. Појачано се знојимо и губимо течност и минерале, па се могу јавити умор, малаксалост, главобоља, вртоглавица, мучнина, грчеви у мишићима и пад крвног притиска. Високе температуре могу да погоршају и постојеће кардиоваскуларне, респираторне, бубрежне и друге хроничне болести – објашњава др Богдановић Аџић.
Ко је најосетљивији током изузетно топлих дана?
– Посебну пажњу треба обратити на малу децу, старије особе, труднице, хроничне болеснике и људе који раде или дуже бораве на отвореном. Старије особе понекад слабије осећају жеђ, док деца брже губе течност, због чега их треба редовно нудити водом.
Докторка додаје да је током најтоплијих дана важно проверити како су старији чланови породице, комшије и суграђани који живе сами, нарочито у удаљенијим селима.
Многи Бајинобаштани лети раде у њивама, воћњацима, баштама и на градилиштима. Како да организују посао?
– Кад год је могуће, теже физичке послове треба обавити у раним јутарњим или каснијим поподневним часовима. У најтоплијем делу дана, нарочито од 10 до 17 часова, треба избегавати директно излагање сунцу и веће физичке напоре. Неопходне су чешће паузе у хладу, редовно узимање воде, лагана и светла одећа, као и заштита главе – саветује др Богдановић Аџић.
Колико течности треба да уносимо?
– Воду треба пити редовно, у мањим количинама, а не чекати да се појави јака жеђ. Потребе нису исте код свих и повећавају се током физичке активности и дужег боравка на топлоти. Треба избегавати алкохол, велике количине кафе, заслађене и претерано хладне напитке.
Особе које због болести срца или бубрега имају ограничен унос течности треба да се придржавају савета свог лекара.
Каква исхрана се препоручује током топлих дана?
– Најбољи избор су лакши и мањи оброци, воће, поврће, салате, супе и намирнице које не оптерећују варење. Требало би избегавати веома масну, тешку и преслану храну. Важно је и правилно чувати намирнице, јер се на високим температурама брже кваре.
На шта треба обратити пажњу поред Дрине, на Перућцу и Тари?
– Боравак у природи прија, али ни поред воде не треба занемарити заштиту од сунца. Неопходни су хлад, шешир или капа, крема са заштитним фактором и довољно воде. После дужег излагања сунцу у воду треба улазити постепено, јер нагла промена температуре може да представља стрес за организам.
Посебна пажња потребна је када су деца у близини воде.
– Децу поред воде треба непрекидно надгледати, а алкохол и купање никада нису добра комбинација – наглашава докторка.
Како правилно користити клима-уређај?
– Просторије треба умерено расхладити и избегавати нагле преласке из велике врућине у превише хладан простор. Ваздух из клима-уређаја не би требало да буде усмерен директно ка особама. Током ноћи и раног јутра добро је проветрити дом, а преко дана спустити ролетне или навући завесе како би се смањило загревање просторија.
Да ли хронични болесници треба да мењају терапију?
– Терапију никада не треба мењати или прекидати на своју руку. Уколико се појаве изражена слабост, честе вртоглавице, веће осцилације крвног притиска или друге нове тегобе, потребно је јавити се изабраном лекару, који ће проценити да ли су потребни контрола и прилагођавање терапије.
Како препознати топлотну исцрпљеност и када је неопходно хитно реаговати?
– На топлотну исцрпљеност могу указивати обилно знојење, слабост, главобоља, мучнина, вртоглавица, убрзан пулс и грчеви у мишићима. Особу треба склонити у хлад, ослободити је сувишне одеће, расхладити влажним облогама и, уколико је при свести, понудити јој воду у мањим гутљајима.
Збуњеност, поремећај или губитак свести, грчеви и веома висока телесна температура могу указивати на топлотни удар.
– То је стање које захтева неодложну медицинску помоћ и потребно је одмах позвати хитну службу – истиче др Богдановић Аџић.
Да ли су током топлих дана чешћи уједи инсеката?
– Услед високих температура и временских услова, ових дана бележи се повећана учесталост уједа инсеката, нарочито оса, пчела, стршљена и комараца, као и убода крпеља. Зато је током боравка у природи важно користити средства за заштиту од инсеката, односно репеленте, носити светлу одећу дугих рукава и ногавица, избегавати ходање босих ногу по трави и не приближавати се гнездима оса и стршљена.
Након боравка у природи треба пажљиво прегледати кожу због могућег присуства крпеља, посебно код деце.
Када реакција после уједа захтева медицинску помоћ?
– Већина уједа изазива само локалну реакцију – бол, црвенило и оток, који се могу ублажити хладним облогама. Међутим, уколико се након уједа јаве отежано дисање, оток лица, усана или језика, осип по целом телу, вртоглавица или губитак свести, неопходно је одмах затражити медицинску помоћ – наглашава др Богдановић Аџић.
Како поступити у случају уједа змије?
– Најважније је остати прибран, имобилисати уједени екстремитет и што пре се јавити најближој здравственој установи. Особа коју је змија ујела треба да мирује и да избегава непотребно кретање до доласка медицинске помоћи – саветује докторка.
Коју бисте поруку упутили Бајинобаштанима?
– Већина тегоба изазваних врућином може се спречити једноставним мерама: редовним уносом воде, избегавањем најтоплијег дела дана, лаганом исхраном и умереним расхлађивањем простора. Важно је да слушамо свој организам, не прецењујемо сопствене могућности и обратимо пажњу на децу, старије суграђане и хроничне болеснике. Чувајте своје здравље – то је најбоља превенција – поручује др Славица Богдановић Аџић.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
