Кад је пре три године врсни хармоникаш Владимир Јовановић Шука из Бајине Баште коначно одлучио да оснује оркестар, усталасала се музичка сцена овог краја. У Шука беду поред Владимира нашли су се клавијатуристи Иван Јанковић, Микица Јовановић и бубњар Раденко Ђурић. Са њима је радило више вокалних солиста, Слађан и Душица Иконић, Жељко Јеле Јевтовић, Драган Обрадиновић Буша, Драган Митровић, Наташа Димитријевић. Одлично примљен у народу Шука бенд у јулу прошле године доноси одлуку о појачању. У његове редове стиже још један мајстор хармонике Ранко Вилотијевић са својим изузетно надареним сином Стефаном, који такође свира хармонику. Почетком 2015. године овој сјајној музичкој дружини придружује се солиста Радомир Јанковић Лако, који је последњих десетак година најчешће био уз косјерићки оркестар Болеро, и солисткиња Маја из Сарајева. Тако је добијен репрезентативни народни оркестар каквог град са Дрине никад раније није имао. По квалитету и умешности, мајсторству за добру атмосферу на слављима може се с правом убројати међу оне најистакнутије у Србији па не чуди што их многи траже за свадбе, пунолетства, рођендане, забаве. За овај оркестар све чешће се користи изрека “светски, а бајинобаштански“.
Владимир Јовановић, много познатији по надимку Шука, сасвим случајно је постао хармоникаш,а потом жарио и палио на домаћим и иностраним такмичењима.
-Мој отац Владан учио је да свира хармонику код Миће Крстића. Дође једном Мићо код нас да провери како је отац савладао задату свирку, али тата не уме да одсвира. Ја сам имао тек шест година и осмелим се па затражим да ја одсвирам оно што он није запамтио. Прекори мајстор Мићо мога оца што не зна, похвали мене и констатова да ћу бити мајсторчина за хармонику. Отац одмах купи и мени инструмент па и ја кренем на учење код Крстића-вели Владимир Шука.
Случај је хтео да Владимир и Ранко Вилотијевић оду заједно на даље учење код чувеног Аце Крњевца. Шука завршава нижу па потом средњу музичку школу, на крају и Музичку акдемију у Приштини. Пут га је водио на бројна такмичења. У Француској и Пули освојио је прва места, у Италији и Немачкој био је трећи. Упоредо је свирао у разним оркестрима, а прва свирка била му је са Бајинобаштанима Драгишом Васићем Чарапом и Миленком Матовићем Ћаћом. За њега се брзо прочуло, тражиле су га, траже и данас, врхунске естрадне звезде, као што су Шабан Шаулић, Мирослав Илић, Шериф Коњевић, Снежана Ђуришић, Енес Беговић, да их прати на концертима, снимањима и наступима на бројним телевизија РТС, Пинк, Гранд, БН…
На наговор оца Милутина, Ранко Вилотијевић из Бесеровине као момчић добио је хармонику, а потом га је Милован Јездић одвео на учење код Миће Крстића. Са непуних 12 година чуо га је у ресторану Европа Цветко Васић , уочио његов таленат и одвео га код Аце Крњевца.
-Пуно сам научио од Крњевца, потом , што се каже тезгарио сам, а велики преокрет настао је 1990. године када сам упознао врхунског хармоникаша Мирка Кодића и савладао његов стил свирања. Нешто касније оженио сам се, потом упознао Александра Стевановића званог „Аца Чедин“ и Зорана Матића из смедревског краја. Они су ме увели у тајне влашке, румунске и бугарске музике. Морам да поменем и професора музике Александра Митровића са којим сам много радио на усавршавању, иначе сам га први пут срео док смо служили војску. У смедревском и пожаревачком крају стекао сам хармоникашко име, али зов завичаја био је јачи од свега па сам се 2009. године вратио у Бајину Башту. Са колегом Шуком срео сам се код заједничких учитеља Миће Крстића и Аце Крњевца, и ево, трећи сусрет нас је спојио у заједнички оркестар- вели Ранко Вилотијевић.
Ранков син Стефан тек је напунио двадесет година, завршава средњу музичку школу и има прилику да уз оца и Шуку крене њиховим путем. За сад он то успешно чини.
Шука бенд је почетком ове године решио и питање сталног певача солисте. Одлука је пала да то буде Бајинобаштанин Радомир Лако Јанковић.
-Част ми је да радим са таквим мајсторима ко што су Шука и Ранко, па сам позив прихватио иако ми није било лако да одем од дугогодишњих другара из оркестра Болеро. За мене је ово нови изазов, а имамо доста заједничких планова-истиче Радомир Јанковић.
Славуј испод Перунике, брда изнад Рогачице, тако га најчешће ословљавају његови Својдружани још као основац у хору Стојанке Лишанин имао је водећу улогу. Поврда талента стигла је касније када је на првом свом такмичењу у Новом Саду освојио четврто место и добио похвалу за природан глас од Томе Здравковића. Певао је у гарнизонском оркестру у Врању на одслужењу војног рока, касније са многим другим. Леп успех постиже 2009. године када на Дивчибарском фестивалу осваја прву награду публике, а онда снима први ЦД уз помоћ колеге и трубачке легенде Милије Милића. Често је наступао и са трубачким оркеструима Драгана Лазовића Гонге, Дејана Јевђића и Радише Витезовића. На репертоару има преко три хиљаде песама. Не пропушта да каже како је певачке гене наследио од родитеља, отац Раде певао је са сеоским групама, мајка Радимла скоро две деценије предводи женску певачку групу Својдружанке, сестра Вера је такође у тој групи.
КРЊЕВЦИ ВЕЛЕМАЈСТОРИ
Шука и Ранко у најсјаније хармоникашке звезде најпре убрајају оца и сина, Мију и Ацу Крњевац, затим Будимира Буцу Јовановића, Јовицу Петковића, Витомира Животића, Новицу Неговановића, Љубишу Павковића, Мирка Кодића, Радојку Живковић… Од бајинобаштанских хармоникаша издвајају Ратка Лаловића, Цинду и Језду ( Миливоја Радивојевића, Милована Јездића), Мићу Крстића, Ћаћу, Чарапу, Мишу Матића, Рајка Вукајловића Курту, Мргу…
УСКОРО ЗАЈЕДНИЧКИ ЦД
Хармоникашки виртуози Шука и Ранко намеравају да Шука бенд сними сопствени ЦД на коме би се нашла њихова кола и пар нових песма оркестарских солиста Лаке и Маје. Они успут ураде и по неку музику и аранжман за новокомпоновану народну песму. Иначе, Шука бенд је планиран као окосница будућег фестивала народне песме у Бајиној Башти под називом „ Подрињски звуци“ .
В.М.