Ја овако замишљам рај“ изјавио је др Еткин Кларк, директор Европске фондације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка националног парка „Тара“ у августу 1996. године.
Недирнута природа, лепота планине, шуме, реке, језера, урођено гостопримство људи, постали су препознатљив имиџ овог краја. Тара, Дрина и Бајина Башта, како у летњем, тако и у зимском периоду, пружају изванредне услове за одмор, рекреацију и уживање у природи.
Бајина Башта представља центар Таре и Дрине. Овај градић, са око 14000 становника, ушушкан је у подножју планине Таре, на десној обали реке Дрине са којима чини једну заокружану целину. Овде ћете свакако пронаћи нешто што Вас интересује, било да је то спорт и рекреација, забава, провод, или пак духовност, природа, мир и тишина. Велики број манифестација током целе године учиниће Вам боравак у Бајиној Башти занимљивим и незаборавним.
На око 13 км узводно од Бајине Баште, не десној обали Дрине, прибијен уз готово вертикалне падине Таре, налази се Перућац. Ово мало, идилично место веома је привлачно јер спаја реку Дрину, језеро Перућац и реку Врело. Јединствен доживљај воде са активностима на језеру и реци, обиље природе, забаве и рекреације.
Национални парк Тара проглашен је 1981. године, покрива највећи део планине Таре са Калуђерским Барама, Равном Таром, Црним Врхом и Звијездом са делом кањона Дрине и заузима површину од 19200 ха. Захваљујући специфичностима географског положаја, геолошке подлоге, климе и надморске висине богатство флоре Таре представља готово трећину флоре Србије. Идентификовано је преко 1000 биљних врста међу којима почасно место заузима „краљица свих ендемитета Европе“ – Панчићева оморика. Шуме покривају 80 % територије Националног парка. У мноштву фауне на Тари, издвајају се мрки медвед, дивокоза и нарочито локални ендемит Панчићев скакавац. Тара представља уточиште за преко 130 врста птица, док у водама Националног парка живи 37 врста риба. Национални парк Тара има богато културно-историјско наслеђе и обилује траговима праисторије, античке, римске и византијске културе.
Калуђерске Баре, Центар Таре, висинска оаза здравља, креативног рада, догађаја, спортско-рекреативних активности и самог живљења на планини. Место окупљања љубитеља здравог живота и активности у природи. Подручје Калуђерских Бара обухвата плато Таре који лежи на надморској висини од око 1000 м. Овде је раскрсница путева према Бајиној Башти, Митровцу, Кремнима, Мокрој Гори… Калуђерске Баре су „Тара у малом“.
Митровац је једна од највећих висоравни планине Таре и лежи на 1080 м надморске висине. До Митровца се стиже кривудавим путем из Перућца или из правца Калуђерских Бара. Повољни климатски услови са великим бројем сунчаних дана, обиље природе и чистог ваздуха и велики број уређених спортских површина пружају изванредне услове за за одмор, рекреацију и активни доживљај природе.
Предов крст представља „срце“ националног парка Тара и већим својим делом припада првој зони заштите. Налази се на надморској висини од 1075 м. До овог локалитета се стиже од Перућца, кроз уски кањон речице Дервенте, преко Растишта или из правца Митровца преко Заовина, језера пијаће воде и Батуре. Идеално место за бег у изворну природу, за оне који желе вишедневно уживање у богатству природе са максималном приватношћу.
Река Дрина настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља, и после 346 км свог кривудавог тока улива се у Саву. По водним снагама Дрина је на првом месту на Балканском полуострву, а по мишљењу многих је и најлепша. Брза и плаховита, чиста, бистра, моћна и дарежљива, Дрина представља прави рај за риболовце и заљубљенике у природу. У мноштву рибљих врста које настањују воде ове лепотице, свакако се издвајају младица и липљан. У прошлости је, због своје изузетне боје, била позната као Зеленика.