Сам назив ”Halloween” је скраћеница од ”Свето вече уочи Свих Светих” или на енглеском ”All Hallow’s Eve” или ”Hallow Eve”. Прославља се у САД, Великој Британији, Канади, Шведској, Јапану, Аустралији… Извориште прослављања Ноћи вештица је у келтској митологији и старим паганским обичајима. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра. Ноћ пред Нову годину славили су „Samhain“.Веровали су да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Келтски пагански свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би палили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже
Ирски имигранти су ову традицију пренели у Северну Америку у 19. веку. У општој глобализацији и „американизацији“ постепено се овај празник шири и на остале делове света па је и у Србији све популарнији. Продавнице су снабдевене робом за Ноћ вештица, а то су пре свега разни костими и ”играчке” за децу, који сви без изузетка симболизују смрт или зло – лобање, костури, вампири, слепи мишеви или сама смрт са косом. За девојчице су то најчешће костими вештица. Вештице се код нас сматрају бићима које поседују натприродне и магијске моћи и обично се замишљају како лете на метли, а често их прати и црна мачка. То су, како се сматра, жене које које у себи имају ђаволски дух, и ноћу устају из гроба у којем живе преко дана, и нападају људе и децу и ваде им срца или џигерицу, којом се хране.
Оваква „прослава“ нема никакво утемељење у српској традицији и обичајима а у себи садржи елементе који су дубоко у супротности са хришћанским учењем. Дана 31. октобра, по православном календару, у Србији се прослављају Свети Апостол и Јеванђелист Лука и Свети Петар Цетињски.
Свети Лука је аутор једног од Хрстових јеванђеља а живео је у 1. веку. Сматра се да је Јеванђеље по Луки – треће јеванђеље у Новом завету написао око 60. године. Верује се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Због овога се сматра оснивачем хришћанског иконописа. По мученичкој смрти апостола Павла, проповедао је по Италији, Далмацији и Македонији. Свети Лука је живот окончао у 84. години када га, како је записао владика Николај Велимировић, идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и обесише о једну маслину у Теби Беотијској. Чудотворне мошти Светог Луке пренесене су у Цариград у време Констанција, сина Константиновог. Његове мошти се и данас чувају у Цариграду. Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица. Свети Лука је заштитник лекарске професије и многих болница.
Српска црква данас обележава још једног свеца и то који је израстао из српског народа. Свети Петар Цетињски живео је крајем 18. и почетком 19. века у Црној Гори. Године 1784. постао је митрополит и господар Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је свом народу. Радио је на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача. Прославио се победом над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији. Иако је био кнез, живео је као прост монах у једној тескобној ћелији. Упокојио се 31. октобра 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру.
Иако представници две различите епохе хришћанства и Свети Лука и Свети Петар Цетињски својим делима су веома задужили православље. Празник је облежен црвеним словом у календару Цркве па се од свих верујућих очекује да прослављају ове свеце а не да се маскирају по паганским обичајима и славе „Ноћ вештица“. Препоруке у том смислу су честе од Српске православне цркве а у Русији имамо у појединим деловима и забране организовања „Ноћи вештица“ због лошег утицаја на децу.
Дрина Инфо портал