ДА је само за две године Другог светског рата у католичку веру преведено 250.000 Срба известио је папу Пија 12. надбискуп загребачки Алојзије Степинац. Надбискуп је добијао извештаје из Јасеновца и Старе Градишке, а потом Свету столицу убеђивао у неистинитост тврдњи да мирно посматра злочине у НДХ.
Ово али и остала дешавања у животу Алојзија Степинца, од 1934. до 1945. од када је постао надбискуп загребачки, па до краја рата, и какве су ти догађаји имали последице по српски род, нашој јавности есклузивно ће представити „Удбин препис дневника Алојзија Степинца“, који је приредио Предраг Илић у издању Архива Војводине.
Дело какво наша јавност још није видела, а које ће открити чињенице које су деценијама биле под велом тајне, део је овогодишњег издавачког плана Архива Војводине, да у оквиру стогодишњице постојања објави стотину наслова.
– Наш сарадник Предраг Илић је дугогодишњим истраживачким радом у Хрватском државном архиву и архиву Надбискупије загребачке дошао до бројних докумената, а београдска Удба је средином прошлог века направила осам копија дневника Алојзија Степинца, чији је оригинал био зазидан у капитол једног звоника – објашњава Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине. – Дело, пет дневничких књига, нам доноси још непознате чињенице, као и мисли и идеје Степинца, али и податке попут овог о покатоличењу 250.000 Срба, чиме је учињен духовни геноцид над нашим народом. У Хрватској је, такође, пре неколико година објављен вид преписа, али ми доносимо научно-критичко издање, које подразумева коришћење обимне грађе и тумачење оног што је написано.
Према његовим речима, жеља приређивача и издавача је да грађанима представе истину, а Степинчеви записи су драгоцено сведочанство о предратном и ратном периоду у Краљевини Југославији. Они откривају чињенице о посетама краљу Александру, како је краљ био за његово постављење јер је 1918. био у Солуну, али није учествовао у пробоју Солунског фронта, односу са владом Цветковић-Мачек, премијером Стојадиновићем, хрватском питању и тежњама Павелићу, односу са комунистима, преписци са Ватиканом…
Из његових списа се види какви су његови ставови о Конкордату, „београдском централизму“ као и да је надбискуп знао каква се све зверства дешавају у Јасеновцу и Независној држави Хрватској. И не само то, из његових списа очито је и да је још пре рата велики број хрватских римокатоличких свештеника сарађивао са усташким покретом. Степинац је, дакле, то знао и ћутао о томе, далеко пре Априлског рата 1941. и разбијања Југославије. Сазнајемо и за сусрет са Миклошем Хортијем, поздрављање на хрватском и мађарском језику, што показује да оно што се дешавало у Хрватској и Бачкој никако није било случајно, већ дуго планирано.
– Иако је био свештеник, тон дневника није продуховљен, не доноси нам мисли о хришћанству и вери, већ хронологију његових активности. На основу свега што можемо да прочитамо, ови записи су самооптужујући и говоре против његове канонизације – додаје Кузмановић. – Архиви се залажу за чување истине, да се она преточи у праведност и представи људима. Само тако људи могу да осете смирај и да дође до истинског помирења.
