Радари на путевима могу да забележе прекорачење брзине и пре него што возач примети полицијску контролу, али не постоји једна удаљеност која важи за све уређаје. Домет зависи од врсте радара, начина мерења, услова на путу и могућности конкретног уређаја.
Класични преносни радари могу технички да мере брзину и на удаљености већој од 500 метара. У пракси се, међутим, мерење и снимање прекршаја често обављају са око 150 до 300 метара, између осталог како би се на снимку јасно видела регистарска ознака возила.
Ипак, ово правило не важи за све уређаје. Када су у питању класичне фиксне камере по градовима, оне вас најчешће „хватају“ на знатно мањој удаљености, углавном од 10 до 100 метара испред самог стуба.
Колико далеко могу да мере ласерски радари?
Ласерски уређаји мере брзину на основу ласерских импулса који се одбијају од возила. Према правилима која важе у Србији, они спадају у мерила брзине која могу да се користе као ручни, преносни или стационарни уређаји.
Код класичних преносних уређаја технички домет може бити већи од 500 метара. Ипак, то не значи да се сваки прекршај снима са те удаљености. Такође, треба имати на уму да полиција данас користи и модерне аутоматске системе и такозване „супер радаре“. Они могу сами, без заустављања саобраћајца, да сниме више трака одједном и усликају вас не само због брзине, већ и ако нисте везали појас или ако причате на телефон.
Снимиле су вас камере у вожњи? Ево шта полиција сме, а шта не, више детаља прочитајте ОВДЕ.
Да ли радар може да вас сними када га већ прођете?
Да, у зависности од уређаја и начина мерења. Поједини радари могу да мере брзину возила која се удаљавају од њих, а не само оних која им се приближавају. То је предвиђено и правилима за одређене врсте мерења.
Зато није сигурно претпоставити да сте избегли снимање само зато што сте прошли поред полицијског возила или камере.
Како функционише мерење просечне брзине?
За разлику од уређаја који мере брзину у одређеном тренутку, системи за просечну брзину рачунају колико је времена возилу потребно да пређе познату деоницу пута.
Ако је позната дужина деонице и време између две контролне тачке, брзина се израчунава дељењем пређеног пута временом. Возачи често мисле да се ова брзина мери само од једне до друге наплатне рампе, али систем у Србији користи и такозване међусекције. То значи да вас камере на ауто-путу могу проверавати на више места дуж целе руте. На тај начин систем може да утврди да ли је просечна брзина била већа од дозвољене, чак и када возач успори непосредно пре камере.
Шта каже пропис?
Правилник о мерилима брзине возила у саобраћају уређује врсте мерила, методе мерења и услове њиховог оверавања. Пропис препознаје радарска, ласерска и сензорска мерила, као и стационарно и покретно мерење.
У пропису није одређена једна универзална удаљеност на којој сви радари морају да снимају. Техничке могућности зависе од конкретног уређаја, а његова употреба мора да буде у складу са одговарајућим захтевима и условима мерења.
Не постоји једна удаљеност која важи за све радаре
Класични преносни радари могу технички да мере брзину и са више од 500 метара, али се снимање прекршаја у пракси често обавља са око 150 до 300 метара, док вас градске камере снимају изблиза. Фиксне камере имају другачије карактеристике, док системи за просечну брзину функционишу на основу времена проведеног на контролисаној деоници која може бити подељена на више краћих делова..
Најважније је да не постоји поуздано правило да сте безбедни ако радар приметите тек на одређеној удаљености. Уместо ослањања на процену домета, брзину треба прилагодити ограничењу и условима на путу.
бизпортал
