Одлука о расписивању избора, коју је данас потписао председник Србије Александар Вучић, ступила је данас на снагу објављивањем у Службеном гласнику, чиме почињу да теку рокови за вршење изборних радњи.
Народни посланици се, према Закону о избору народних посланика, бирају у Републици Србији као једној изборној јединици, применом пропорционалног изборног система, гласањем за изборне листе и расподелом посланичких мандата сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе. Изборе спроводи Републичка изборна комисија.
Изборне листе кандидата за народне посланике могу да поднесу регистроване политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана. Изборна листа се подноси непосредно Републичкој изборној комисији у писаном и електронском облику на прописаном обрасцу најкасније 20 дана пре дана гласања.
Уз изборну листу, сваки подносилац је дужан да достави и законом прописану документацију, као и најмање 10.000 судски оверених писаних изјава бирача да подржавају ту изборну листу на обрасцу који прописује РИК.
За изборну листу националне мањине подносилац листе треба да достави 5.000 оверених изјава бирача да подржавају ту изборну листу.
На изборној листи може да буде највише 250 кандидата, колико се и бира народних посланика, а на листи мора бити најмање 40 одсто припадника мање заступљеног пола, тако да међу сваких пет кандидата по редоследу на листи (првих пет места, других пет места и тако до краја) морају бити три припадника једног и два припадника другог пола.
Називи изборних листа се на гласачком листићу наводе према редоследу утврђеном на збирној изборној листи, односно према редоследу којим су испуниле услове за њихово проглашење од стране РИК-а.
Републичка изборна комисија дужна је да донесе одлуку о изборној листи у року од 48 часова од њеног подношења, а изборне листе се проглашавају по редоследу испуњавања услова за проглашење.
Право да бира народне посланике и да буде биран за народног посланика имају пунолетни држављани Републике Србије над којима није продужено родитељско право, односно који нису потпуно лишени пословне способности.
Остваривање изборног права је апсолутно слободно, што значи да је сваки бирач слободан да одлучи хоће ли гласати и како ће гласати.
Сваком бирачу се најкасније пет дана пре дана гласања доставља позив за гласање који садржи: дан и време гласања, број и адресу бирачког места и број под којим је бирач уписан у извод из бирачког списка, а овај позив бирач није дужан да донесе на бирачко место.
На дан гласања бирачка места се отварају у 7.00 часова, а затварају у 20.00 часова и у току тог времена бирачко место мора бити непрекидно отворено.
Гласање се обавља на бирачким местима у Републици Србији, као и на бирачким местима у иностранству (по правилу у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије).
Бирач гласа на бирачком месту у земљи према пријављеном пребивалишту, с тим да постоји могућност да, уместо у месту пребивалишта, бирач гласа у месту привременог боравишта, о чему мора да обавести општину боравишта најкасније пет дана пре дана закључења бирачког списка, односно 20 дана пре дана гласања.
Бирач може да гласа само за једну изборну листу са гласачког листића, а гласа се заокружењем редног броја испред назива изборне листе за коју се гласа.
Резултате избора објављује Републичка изборна комисија у року од 96 часова од часа завршетка гласања, а резултати избора се објављују у „Службеном гласнику“ и на веб-презентацији РИК-а.
Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.
У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су прешле тзв. изборни цензус, односно добиле најмање три одсто гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали.
Изузетак су изборне листе политичких странака националних мањина, које у расподели посланичких мандата учествују без обзира на број гласова које су добиле.
Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250.
Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника. Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу 250 највећих.
Посланички мандати се додељују кандидатима са изборне листе према њиховом редоследу, почев од првог кандидата са листе.
Републичка изборна комисија додељује посланичке мандате најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, након чега сачињава извештај о спроведеним изборима који подноси Народној скупштини.
На основу извештаја РИК-а о спроведеним изборима, потврђивање мандата народних посланика врши се на првој седници Народне скупштине, коју сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.
Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика конституисан је нови сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива.
танјуг
