Сазнајте како се наслеђује имовина у Србији без тестамента и ко су законски наследници у различитим ситуацијама.
Многи грађани тек када се у породици догоди смрт почну да размишљају о томе шта се дешава са станом, кућом, новцем на рачуну и другом имовином.
Међутим, тестамент није једини начин да се одреди ко ће наследити имовину. Ако особа премине без тестамента, примењује се законско наслеђивање, а Закон о наслеђивању прецизно одређује ко има предност и колики део заоставштине добија.
У оставинском поступку утврђује се ко су наследници, шта чини заоставштину и која права из ње припадају наследницима. У Србији се поступак за расправљање заоставштине у великом броју случајева води пред јавним бележником као повереником суда.
Ако постоје супружник и деца – они су први наследни ред
Када особа умре, а иза себе остави супружника и децу, управо они чине први наследни ред. Деца и брачни друг наслеђују на једнаке делове.
То значи да, на пример, ако иза покојника остану супружник и двоје деце, заоставштина се дели на три једнака дела. Ако постоје супружник и троје деце, свако добија по једну четвртину заоставштине. Важно је, међутим, направити разлику између брачне тековине и имовине која припада само преминулој особи.
Ако је, рецимо, стан стечен током брака као заједничка имовина супружника, најпре се утврђује шта припада преживелом супружнику по основу заједничке имовине, а тек део који је припадао покојнику улази у заоставштину и дели се међу наследницима.
Зато није правилно аутоматски рачунати да ће, рецимо, супруга и двоје деце добити по трећину целог стана. Претходно мора да се утврди шта је уопште било власништво покојника и шта улази у заоставштину.
Шта ако је неко од деце преминуо?
Ни тада његов део нужно не нестаје. Ако дете оставиоца не може или неће да наследи, његов део, под условима прописаним законом, наслеђују његова деца – односно унуци покојника – на једнаке делове.
Другим речима, породично стабло може имати важну улогу у томе ко ће на крају добити део стана, куће или новца. Закон предвиђа да се, кроз право представљања, наслеђивање може наставити и на наредне генерације потомака.
А шта ако нема деце?
Ако покојник нема потомство, примењује се други наследни ред.
Њега чине брачни друг и родитељи оставиоца, односно њихово потомство у ситуацијама које закон предвиђа. Брачни друг тада наслеђује половину заоставштине, док другу половину на једнаке делове наслеђују родитељи.
Ако један од родитеља не може или неће да наследи, његов део могу наследити његова деца – односно браћа и сестре покојника – као и њихови потомци, према правилима закона. Ако родитељи немају потомство, а не могу или неће да наследе, у одређеним ситуацијама брачни друг може наследити целокупну заоставштину.
Ко добија новац на рачуну?
И новац и штедња могу бити део заоставштине. Није важно да ли се ради о стану, кући, аутомобилу, новцу на рачуну или другој имовини – ако је припадала покојнику, улази у заоставштину, а наследници је стичу по правилима наслеђивања.
Због тога чињеница да је неко, на пример, годинама користио или чувао одређени новац не значи сама по себи да тај новац аутоматски припада тој особи након смрти власника. У оставинском поступку утврђује се шта припада заоставштини и ко на то има наследно право.
Шта ако нема ни супружника ни деце?
Тада се круг потенцијалних наследника шири. Закон предвиђа више наследних редова. После првог и другог наследног реда долазе дедови и бабе и њихово потомство, а закон даље одређује и наследнике из наредних редова.Зато није тачно да ће у случају смрти без тестамента „држава узети све“.
Напротив, закон одређује широк круг крвних сродника који могу доћи на ред за наслеђивање, у зависности од породичне ситуације покојника.
Тестамент не значи да баш све може да се остави коме год желите
Једна од најчешћих заблуда јесте да човек тестаментом може потпуно слободно да располаже целокупном имовином и да искључи сваког законског наследника. Међутим, Закон о наслеђивању познаје институт нужног дела. Одређени наследници имају право на део заоставштине чак и када постоји тестамент којим је имовина другачије распоређена, под условима које прописује закон.
Због тога је код већих имовина, посебно када постоје станови, куће, више наследника или сложени породични односи, важно правилно саставити тестамент и претходно се информисати о последицама таквог располагања.
Јавнобележничка комора Србије наводи да закон познаје више облика завештања, укључујући јавнобележничко завештање. Код њега јавни бележник поучава завештаоца о правним последицама његових одлука и утврђује његову последњу вољу, што може смањити могућност каснијег оспоравања или погрешног тумачења тестамента.
Наслеђује се и имовина, али и одређене обавезе
Оставинска расправа није само питање тога ко ће добити стан, кућу или новац. Заоставштина обухвата и имовинска права и обавезе које могу прећи на наследнике у складу са законом. Зато наследници не би требало да гледају само вредност имовине коју покојник оставља иза себе, већ и целокупно стање заоставштине.
Управо се у оставинском поступку утврђује шта чини заоставштину и ко на њу полаже право.
Најважније је шта је заиста било власништво покојника
Код наследства некретнина посебно је важно не посматрати само питање „ко је наследник“, већ и питање шта је покојник поседовао.Ако је постојао стан који је био искључиво његово власништво, цела његова својина на том стану улази у заоставштину. Ако је, међутим, некретнина била заједничка имовина супружника, прво се утврђује део који припада преживелом супружнику, а тек покојников део постаје предмет наслеђивања.
Због тога једна наизглед једноставна ситуација – „остао је стан иза покојника“, може имати потпуно другачији правни исход у зависности од тога како је стан стечен, ко је био власник и какви наследници постоје. Практично правило је једноставно: ако нема тестамента, имовина се не дели произвољно.
Закон одређује наследне редове, а у првом наследном реду деца и брачни друг наслеђују на једнаке делове. Ако нема потомака, у игру улазе правила другог наследног реда, а потом и наредних наследних редова.
Зато, пре него што се каже да ће „стан припасти супружнику“ или да ће „све добити деца“, мора да се зна ко су наследници, каква је имовина и који њен део заиста улази у заоставштину.
мондо.рс
