Цена нафте могла би већ 2027. године да уђе у период најизраженијег пада од енергетске кризе 2022. године. Пројекције Међународне агенције за енергију (ИЕА) и америчке Управе за енергетске информације (ЕИА) указују на историјски вишак понуде, што би могла бити добра вест за Србију и регион Западног Балкана.
Према анализи Balkan Watch-a, тржиште нафте последњих годину и по дана функционисало је под притиском рата на Блиском истоку и затварања Ормуског мореуза крајем фебруара 2026. године, што је изазвало један од највећих поремећаја понуде у историји тржишта губитке и преко 14 милиона барела дневно у једном тренутку. Управо је та криза довела до наглог раста цена и празњења светских залиха нафте.
Сада, са постепеним отварањем пловног пута и нормализацијом иранског извоза након договора са САД, ИЕА пројектује потпуни обрт тржишта. Према последњем извештају агенције (Оил Маркет Репорт, јун 2026), глобална понуда нафте у 2026. години износиће у просеку 102,4 милиона барела дневно, док ће тражња бити нешто виша око 103,3 милиона барела, што значи да тржиште још увек бележи дефицит. Слика се, међутим, потпуно мења у 2027. години: понуда би требало да скочи за чак 8 милиона барела дневно, на 110,3 милиона, док би тражња порасла знатно скромније за 2 милиона барела, на 105,3 милиона дневно. Резултат би био вишак од око 5 милиона барела дневно, један од највећих икада забележених.
ЕИА је нешто конзервативнија у процени обима вишка у свом Short-Term Energy Outlook извештају агенција пројектује глобални суфицит од око 3,7 милиона барела дневно у 2027. години, али се оба института слажу око правца кретања: понуда ће расти брже од тражње, а то готово неизбежно вуче цену нафте наниже.
Залихе се прво празне, па тек онда пуне
Као и у случају сваке велике тржишне кризе, промена се не осети одмах. Пре него што тржиште уђе у фазу вишка, залихе морају прво да се додатно истроше. Према подацима ЕИА, комерцијалне залихе нафте земаља ОЕЦД достигле су врхунац од око 2.858 милиона барела у септембру 2025. године, да би до маја 2026. пале на приближно 2.626 милиона барела последица убрзаног пражњења током кризе у Ормуском мореузу. ЕИА процењује да ће залихе наставити да падају до краја 2026. године, на око 2.269 милиона барела, пре него што вишак понуде у 2027. почне да их поново пуни.
Овај образац прво дно, па тек онда опоравак залиха објашњава зашто пад цене нафте неће наступити преко ноћи, чак и када статистика покаже да производња премашује потрошњу. Део вишка прво се користи за попуњавање државних стратешких резерви, укључујући и оне које су током кризе 2026. године драстично смањене услед координисаних интервенција земаља ИЕА.
Геополитика и даље диктира цену нафте
Иако пројекције ИЕА и ЕИА указују на јасан правац, оба института упозоравају да рецоверy Блиског истока није загарантован. Продужени процес уклањања мина у Ормуском мореузу, нерешени аранжмани за безбедан транзит танкера и крхкост мировног споразума и даље представљају ризик да се повратак иранских и заливских барела на тржиште успори.
Баш зато цена нафте остаје пре свега политичка, а тек онда економска категорија. Свака нова ескалација на Блиском истоку, санкције против Русије, Ирана или Венецуеле, или поремећај у самом ОПЕЦ+ савезу, могли би у кратком року да избришу очекивани вишак и врате тржиште у дефицит.
ОПЕЦ+ и борба за тржишни удео
Посебан изазов за организацију представља чињеница да Уједињени Арапски Емирати сада послују ван квота ОПЕЦ+, а Балкан Wатцх анализа показује да би, према пројекцијама ЕИА, 2027. године могли у просеку да производе више од 5,1 милион барела дневно, у односу на 3,2 до 3,4 милиона барела пре избијања кризе на Блиском истоку. Уз то, и други произвођачи ван ОПЕЦ+ најављују додатни раст производње од преко 1,2 милиона барела дневно.
То ОПЕЦ+ ставља пред тежак избор: ограничити производњу ради одбране цене нафте или пустити тржиште да само пронађе равнотежу, уз ризик губитка тржишног удела. Однос Саудијске Арабије, УАЕ и Русије, чији се интереси све теже усклађују, биће кључан за даљи ток догађаја
Balkan Watch:Три сценарија за цену нафте у 2027. години
Базни сценарио
Најизвеснији сценарио, у складу са пројекцијама ЕИА, подразумева постепен пад цене нафте типа Брент са просека од 103 долара по барелу у другом кварталу 2026. године, на око 70 долара крајем 2026, и даље на просек од 65 долара по барелу током 2027. године.
Оптимистични сценарио за потрошаче
Ако се опоравак Блиског истока убрза, а ОПЕЦ+ одлучи да одбрани тржишни удео уместо цене, пад би могао бити и израженији од тренутних прогноза ЕИА, са позитивним ефектима на глобалну инфлацију и трошкове транспорта.
Песимистични сценарио
Нова ескалација у Ормуском мореузу, колапс мировног споразума или додатне санкције могли би брзо поништити очекивани вишак. У том случају би цена нафте поново скочила, а пројекције о суфициту из 2027. године остале би само хипотеза.
Шта нижа цена нафте значи за Србију
Србија највећи део потреба за сировом нафтом и дериватима подмирује увозом, па свако дуготрајније појефтињење на светском тржишту има директне последице на домаћу привреду.
Спорији раст инфлације
Нижа цена нафте се преко трошкова транспорта, прераде хране, грађевинарства и логистике преноси на шири круг производа и услуга, смањујући притисак на раст цена у привреди.
Повољнији услови за привреду
Сектори који интензивно користе гориво: транспорт, пољопривреда, грађевинарство, хемијска индустрија и логистика први би осетили корист од ниже цене нафте на светском тржишту.
Бољи спољнотрговински биланс
Мањи рачун за увоз енергената растерећује платни биланс и смањује притисак на девизне резерве Народне банке Србије.
Balkan Watch Зашто грађани неће одмах осетити јефтинију нафту
Цена сирове нафте чини само део коначне цене горива на пумпама. На њу додатно утичу акцизе, ПДВ, курс долара, трошкови прераде, транспорта и дистрибутивне марже. Зато пад цене сирове нафте од, рецимо, 30 одсто што би, према ЕИА прогнози, био пад са око 103 на око 70 долара по барелу не преноси се аутоматски и у истој сразмери на цену бензина или дизела у Србији. Ефекат на домаће тржиште готово увек је спорији и блажи него промена на светском тржишту.
Ефекат на цео Западни Балкан
Већина економија региона налази се у сличној позицији као Србија велики су нето увозници енергената, осетљиви на сваку промену цене нафте. Дуготрајнији пад могао би да допринесе успоравању инфлације, нижим трошковима транспорта робе, конкурентнијем извозу и већем простору за инвестиције у читавом региону. Колико ће се тај ефекат заиста и осети зависиће, пре свега, од фискалне политике сваке појединачне државе и кретања курса америчког долара.
Шта пратити у наредним месецима
темпо опоравка испорука кроз Ормуски мореуз;
месечне извештаје ИЕА (Оил Маркет Репорт) и ЕИА (Схорт-Терм Енергy Оутлоок);
одлуке ОПЕЦ+ о производним квотама;
кретање производње у САД и УАЕ;
ниво глобалних комерцијалних залиха нафте;
стабилност мировног споразума на Блиском истоку.
Balkan Watch закључак
Званичне пројекције ИЕА и ЕИА први пут после више од годину дана указују да би цена нафте 2027. године могла да крене силазном путањом, захваљујући постепеном опоравку испорука са Блиског истока и снажном расту производње ван ОПЕЦ+. Ипак, пут до тог вишка води кроз даље пражњење већ ослабљених светских залиха, а свака нова геополитичка ескалација може брзо изменити рачуницу.
За Србију и земље Западног Балкана, дуготрајније нижа цена нафте представљала би значајан макроекономски предах кроз спорију инфлацију, јефтинији транспорт и повољнији спољнотрговински биланс. Ипак, због структуре малопродајних цена горива, грађани ће тај ефекат осетити постепено и само делимично. Наредни месеци, и посебно развој ситуације у Ормуском мореузу, показаће да ли ће 2027. година заиста донети најављени преокрет на тржишту нафте.
balkanwatch.com
