Уочи почетка сезоне бербе малина, поједини произвођачи изашли су са проценама да би почетна откупна цена могла да износи око 550 динара по килограму. Више удружења малинара наводе да произвођачи очекују почетак откупа на том нивоу, уз могућност да коначна цена буде виша након извоза и завршног обрачуна.
„Немамо ове године залиха, немамо увозне, што су увозили, увозили су, борили смо се да се то декларише да се више не меша српска са иностраном, да немамо те вирусе и те болести које су се у задње време појавиле, Можемо очекивати добру цену и добар квалитет овога рода јер ће бити малина ретка и крупна, здрава, тако да неће бити никаквих проблема“, истакао је раније за РТС, Милета Пилчевић, председник удружења „Виламет“.
Када је у питању посао берача малина и ове године има доста актуелних огласа, нарочито за подручја Ариља, Гуче и Ивањице. Дневнице се крећу између 5-6.000 динара, али већина власника малињака у западној Србији, прелази на плаћање по килограму.
„Ове године ћемо давати између 100 и 120 динара за килограм набраних малина, неће бити дневница, јер не могу да платим исто некога ко ми је данас набрао 40 килограма и онога ко набере 80. Ради се од 7 ујутру до 19 увече, са паузама. Сезонци имају обезбеђен смештај и сва три оброка“, навео је један власник малињака из Ариља. Потражња за берачима малина је у јеку, а поједини малинари из Драгачевског краја се жале да берачи траже и дневницу од 8.000 динара.
Почиње велика акција контроле малињака широм Србије
Стручњаци процењују да малину узгајамо на осам до девет хиљада хектара. Готово три пута мање од онога што пише у званичној статистици. Разлог за раскорак у подацима виде у злоупотреби субвенција.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић дао је налог пољопривредним саветодавним и стручним службама за спровођење мониторинга засада малине на територији Србије, са циљем да се провери стање у производњи и унапређење система подршке произвођачима, саопштило је данас Министарство.
Контрола ће обухватити проверу постојања и стања пријављених засада код корисника подстицаја, како би се утврдило да ли су површине за које су остварена права на подстицаје заиста под засадима малине, као и ради добијања прецизнијег увида у здравствено стање засада, њихову одрживост и производни потенцијал.
Како је најавио Гламочић, посебна пажња биће посвећена већим пријављеним површинама, засадима са видљивим неслагањем у односу на пријављено стање и парцелама код којих постоје назнаке да нису у активној производњи.
Из министарства истичу да циљ ове активности није кажњавање произвођача, већ обезбеђивање да средства државне подршке буду усмерена ка онима који заиста производе, као и прикупљање података за креирање квалитетнијих мера у сектору воћарства.
мондо.рс
