Цене огревног дрвета и пелета су тренутно много ниже што треба искористити, посебно што је неизвесно колико ће те цене остати стабилне.
Док грађани Србије већ у мају размишљају о томе како ће грејати домове наредне зиме, све израженија неизвесност на светском енергетском тржишту додатно појачава страх од нових поскупљења. Раст цена нафте и гаса, глобална енергетска криза и нестабилности на Блиском истоку већ се одражавају на трошкове живота, због чега се све више поставља питање колико ће у наредним месецима коштати струја, гориво и огрев.
Посебну забринутост изазива чињеница да су рачуни за енергенте расли и током блаже зиме, па многи грађани већ сада покушавају да обезбеде дрва и пелет по ценама које су тренутно ниже него што се очекује током јесени и зиме. Ипак, неизвесно је колико ће те цене остати стабилне, нарочито уколико дође до нових поремећаја на светском тржишту енергената и додатног раста трошкова транспорта и набавке.
Цена пелета стабилна, грађани купују унапред
Цена пелета тренутно је нижа за око 30 одсто у односу на зиму, а како наводе продавци, интересовање грађана за набавку огрева већ сада је велико јер многи желе да се на време припреме за наредну сезону. Александра Вујасиновић из стоваришта пелета рекла је за Блиц телевизију да су испоруке редовне и да пелета тренутно има довољно на тржишту.
Како је објаснила, цена пелета сада се креће од 36.700 до 44.100 динара по тони, што је значајно мање него током јануара и фебруара, када су цене биле знатно више. Додала је да се пад цена традиционално очекује током пролећа, када је мања потражња, али да грађани последњих година све чешће купују огрев унапред како би избегли евентуална поскупљења пред зиму.
Према њеним речима, пелет је све популарнији јер је чистији и практичнији за коришћење од угља и дрва, а најчешће га користе домаћинства у кућама. За грејање куће од око 100 квадрата током целе сезоне потребно је око три до три и по тоне пелета.
Прелазак на савременије системе грејања
Говорећи о исплативости грејања на пелет, Миодраг Капор оценио је да је пелет тренутно прилично конкурентан у односу на друге енергенте, али је нагласио да коначни трошкови не зависе само од цене огрева. Како је објаснио, важну улогу имају изолација објекта и врста уређаја који се користе за грејање, наводећи да су поједине традиционалне пећи, попут каљевих, знатно ефикасније од старијих модела шпорета на дрва.
Капор је указао и да прелазак на савременије системе грејања захтева додатна улагања, што многим грађанима представља проблем, посебно онима који се греју на дрва и имају слабију платежну моћ. Због тога сматра да би држава требало више да субвенционише управо та домаћинства, уместо да највећи део помоћи буде усмерен на друге енергенте, попут природног гаса.
Говорећи о популарним пећима на дрва, навео је да се оне сматрају прилично неефикасним уређајима и великим потрошачима, док је као додатни проблем издвојио чињеницу да Србија нема значајну домаћу производњу природног гаса, упркос томе што је његова потрошња годинама подстицана субвенцијама.
– Да би неко домаћинство санирало каљеву пећ или заменило шпорет на дрва савременијим уређајем, потребна су одређена улагања, а знамо да су грађани који се греју на дрва углавном мање платежно способни од оних који користе друге изворе енергије. Зато мислим да би енергетска политика државе могла да иде у правцу субвенционисања управо тих грађана. То, наравно, зависи и од могућности државе и њене кредитне способности, али Србија тренутно није презадужена земља и свакако постоји простор да се нешто уради. Могла би, рецимо, да се преусмере одређена средства која се сада користе за грађане који се греју на природни гас, а који су углавном у бољој економској ситуацији, ка субвенцијама за домаћинства која користе огревно дрво. По мом мишљењу, то би била оптимална политика – закључио је стручњак.
курир.рс
