Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да су школе спремне да 1. септембра дочекају ђаке, међу којима је 62.500 првака, као и да нема разлога да нова школска година не почне регуларно.
„Планови и програм су утврђени, у неким разредима су иновирани и у средњој и у основној школи. Ђаци су уписани, завршен је други уписни рок у средњим школама. Нема никаквих разлога, ни друштвених ни политичких да школска година не почне регуларно“, рекао је Станковић за К1 ТВ.
Говорећи о подели бесплатних уџбеника, Станковић је рекао да очекује да то буде завршено 15. септембра.
„Већ су направљене ранг листе, пакују се комплети књига по школама и ђаци ће то преузимати у првој, евентуално другој недељи, у зависности од ажурности администрације. То је преко 90.000 уџбеника“, навео је министар.
Додао је да је дугорочни циљ да сви ђаци у Србији добију бесплатне уџбенике и указао да је то директно повезано са економским растом Србије.
„Ми покушавамо да пре свега социјално сензитивним категоријама становништва омогућимо да имају бесплатне уџбенике, да им утемељимо право на једнаке шансе за образовање. Постоје неке богатије локалне самоуправе, њих је 16 од 145 у Србији, које или у потпуности или делимично дају бесплатне уџбенике, али све у свему, ми се трудимо из године у годину да повећавамо тај буџет“, рекао је Станковић.
Станковић је најавио да ће један од просветних приоритета бити да се проширује право све док оно не постане универзално, односно да сви ученици основних и средњих школа добијају бесплатне уџбенике.
Говорећи о квалитету уџбеника Станковић је навео да Завод за унапређење образовања и васпитања јасно дефинише захтеве пред све ауторе и издаваче, као и да постоје три главна захтева по којима се проверавају уџбеници, а то су презентација градива, односно плана и програма који је предвиђен за посебну научну област, тј. предмет, друго је визуелно решење и треће је дидактичко-педагошка димензија коју сваки уџбеник има.
Станковић је, говорећи о дигитализацији образовања, рекао да ће се начин учења у наредним годинама значајно мењати и да ће дигитални уџбеници имати све већу улогу.
„Образовање ће се трансформисати. Имаћете дигиталне уџбенике. Ми већ сада, када је реч о уџбеницима од националног значаја, планирамо неку врсту образовног алманаха, синтетичког уџбеника из српске културе, који би имао и дигиталну димензију“, рекао је Станковић.
Како је објаснио, идеја је да ученици преко QР кода могу да приступе сајту повезаном са садржајем уџбеника и на тај начин добију интерактивне могућности за праћење наставе и савладавање градива.
Ипак, нагласио је да развој технологије и вештачке интелигенције не значи да ће наставник постати мање важан.
„Мој став је да, без обзира на сва дигитална и технолошка достигнућа и дигитални процес учења, улога наставника остаје незамењива. Вештачка интелигенција уз наставника, не уместо наставника“, рекао је Станковић.
Додао је да је такав приступ ближи европском поимању образовања, док се у Кини више инсистира на повезивању човека и технологије.
Станковић је навео да су започели концепт универзалне дигиталне писмености, те да би требало у будућности наставити подизање компетенције и вршење обуке наставника да користе дигиталне алате, пре свега роботику и вештачку интелигенцију у настави.
„Ми за то имамо један центар за роботику и вештачку интелигенцију при Факултету за образовање учитеља и васпитача, који има УНЕСЦО сертификате, и јединствен је у Европи у томе. Ми смо имали изузетно успешне обуке, али, као и код многих добрих пројеката, економске околности баш нису најповољније да се он даље развија и унапређује“, рекао је Станковић и додао да је у Србији ниво коришћења вештачке инталигенције на 27 одсто, док је по ОЕЦД стандардима 36 одсто.
Станковић је рекао да би требало да се уложе финансијски ресурси у дигитализацију образовања, али и да се образује кадар који би ученици користили, што подразумева проширење дата центра у Крагујевцу, који је за просвету, или прављење неког новог центра.
Говорећи о реформи образовања, Станковић је нагласио да је Србији потребно да се прилагоди садашњем стању, потребама и очекивањима друштва.
Одговарајући на питање да ли број првака ове године потврђује наставак демографског пада и како ће то да се одрази на мрежу шкоал, Станковић је рекао да 62.500 ђака првака не показује узкет када је реч о демографском тренду и да одражава садашњу ситуацију.
На питање да ли ће због таквог стања морати да затварају школе, Станковић је рекао да ће морати да обједињују, што ће проузроковати бројне проблеме, али је као решење навео инфраструктурно прилагођавање објеката у једносменски обогаћени боравак.
„У том случају би деца имала предавање, могућност да ураде домаће задатке и вежбају, и истовремено могућност да се посвете неким слободним активностима. Школа би, поред образовне, сазнајне улоге, имала и ову васпитну улогу, јер би децу кроз слободне активности социјализовала, учила неким вештинама, откривала њихове таленте, трансформисала те таленте у неке вештине, у нека знања“, рекао је Станковић говорећи о основним школама.
Када је реч о средњим школама Станковић је рекао да је у претходне две године отворено скоро 40 нових профила који су базирани на стандардима квалификација и на потребама тржишта рада.
На питање што су неке средње школе пребукиране, Станковић је навео да заинтересованост ђака за школу зависи највише од репутације школа и од њиховог „друштвеног имиџа“, односно уверење да ако прођу ту школу поред статуса, стучу одређену предност приликом уписивања на факултет.
Станковић је рекао да поред гимназија поједини стручни смерови су такође попуњени, попут зуботехничког смера, физиотерапеутске школе, као и техничар мехатронике, који смер је уведен ове године.
Концепт дуалног образовања у Србији, према његовим речима, се развија по моделу на немачки систем, уз евентуалне суплементе из швајцарског модела.
Станковић је рекао да су задржани смерови на факултетима где се уписује испод 10 ђака, а који смерови су у педагошки, наводећи као пример да су два студента ове године одлучила да буду професори физике.
Решење проблема је, према његовим речима, подизање интересовања за те смерове, додајући да је разговарао са бројним стручњацима како би нашао решење да деци у средњим и основним школама учине привлачним бављење просветном струком.
„Ово министарство је тај проблем учинили виљивим. Пре овог министарства, на чијем сам ја челу, тај проблем нико није видео“, поручио је он.
телеграф
