Ђурђевдан је један од најзначајнијих и најлепших празника у српској, ромској и ширем балканском народном предању. Празник Светог Ђорђа обележава долазак пролећа, буђење природе, заштиту стоке и људи, и носи богат сплет обичаја, веровања и ритуала – и хришћанских и предхришћанских.
Обичаји и веровања нашег народа везани за Ђурђевдан постојали су и пре него што је прихватио хришћанство. Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Стога се већина обичаја који постоје у народном веровању односе на заштиту, здравље и плодност.
Најчешћи обичај је плетење венаца од лековитог биља и прање водом у коју су уроњене лековите биљке.
Прослављају га и католици и православци
Прослављају га и католици и православци, свако по свом календару, као Дан Светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући се са претхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.
Ђурђевдан је празник са јако пуно обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство.
Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника. Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Шта се ради уочи Ђурђевдана?
Вече уочи Ђурђевдана домаћини су имали обичај да одаберу два млада лука у башти, од којих један представља срећу, а други несрећу. Потом им се перке поравнају маказама, а на празник се изјутра провери који је више израстао. У зависности од тога који је виши лук – пратиће нас срећа или несрећа током године.
Ђурђевдански венчић и купање у реци
Ђурђевдан се сматра границом између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.
За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.
Главни обичаји су: плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци. Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије.
Ово се чини да би година и дом били берићетни – да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
Венчићи од цвећа
Оплету се венчићи од „ђурђевског цвећа“: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана. Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – да би се сачували од града (слично крстовима од бадњака за Божић). Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса, то се затим стави под ружу у башти да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају водом: деца – да буду здрава као дрен, девојке – да се момци грабе око њих, старији – да буду здрави, домаћин – да му кућа буде добро чувана..
новости.рс
