Он је постао папа 5. јула 649. године, баш у време сукоба православних са јеретицима
Српска православна црква и њени верници данас прослављају Светог Мартина исповедника.
Он је постао папа 5. јула 649. године, баш у време сукоба православних са јеретицима монотелитима (једновољницима).
Тада је цар био Констанс II, Ираклијев унук, а цариградски патријарх био је Павле. Да би успоставио мир у цркви, сам цар написа књижицу Гипос, која је била по вољи јеретика.
Папа Мартин је сазвао сабор од сто пет епископа, на коме је осудио ову цареву књижицу . У исто време написа папа писмо патријарху Павлу молећи га да се држи чисте вере православне и да цара саветује, да се окане јеретичких мудровања.
То писмо разљутило је и патријарха и цара. И цар посла некога војводу Олимпија у Рим, да доведе папу везаног у Цариград. Војвода није смео да веже папу, али наговори једног војника, да га мачем убије у цркви. Но када је војник ушао у цркву са мачем, наједанпут је ослепео.
Тако је Промислом Божјим Мартин избегао смрт. У то време Сарацени су напали Сицилију, и војвода Олимпије побеже тамо, где је и умро.
Жртва сплетке
Тада је сплетком патријарха-јеретика Павла цар послао другог војводу, Теодора, да веже и доведе папу под оптужбом, да је он у дослуху са Сараценима, као и да не поштује Пречисту Богоматер.
Када војвода стиже у Рим и прочита оптужбу против папе, овај одговори, да је то клевета, да он нема никакве заједнице са Сараценима, противницима Хришћанства, „а пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века”.
Ипак, то није променило одлуку и Папа би везан и доведен у Цариград, где је лежао дуго у тамници, мучен тескобом и глађу, док га нису осудили на прогонство у Херсон, где је поживео две године. Скончао је предавши душу своју Господу, 655. године.
Две године пре њега умре окајани Павле, а кад му је цар био у посети пред смрт, само је окренуо главу и горко плакао исповедајући да је много грешио против папе Мартина, и молећи цара да Мартина ослободи.
24седам.рс
