Свети Павле Тивејски се сматра првим хришћанским монахом и пустињаком, који је провео 91 годину у пустињи у посту и молитви.
Верници и Српска православна црква данас празнују дан Светог преподобног Павла Тивејскога.
Рођен од богатих родитеља у Доњој Тиви (Теби) Мисирској у време цара Декија. Све имање родитељско наследи Павле са једном својом сестром.
Али зет његов, идолопоклоник, пожели и Павлов део имања да заграби, те припрети Павлу да ће га издати суду као хришћанина, ако му не уступи своје имање.
Једно та беда, а друго јуначки примери самопожртвовања хришћанских мученика, које Павле очима својим виде, побуде га, те даде и свој део имања сестри својој, а он као ништи удаљи се у пустињу, где се подвизавао до смрти своје.
До какве је духовне висине достигао овај див монах, о томе сведочи нико мањи до свети Антоније Велики, који једном посети Павла и виде, како му зверови и тице небесне служаху. Вративши се из те посете, Антоније рече својим монасима:
„Тешко мени, децо моја, грешноме и лажноме монаху, што сам само монах по имену. Видех Илију, видех Јована у пустињи, и ваистину видех Павла – у Рају!“
Свети Павле поживео је сто тринаест година и мирно уснуо у Господу 342. године.
Према народним веровањима данас не треба радити у пољу и ваља избегавати тешке физичке послове.
мондо
