Општина Трстеник важи за један од најпознатијих воћарских региона, а село Велика Дренова сматра се за престоницу кад су у питању производња воћних садница и калемарство. Ретка су домаћинства у том крају која се не баве тиме. Од тога су практично сви стекли леп иметак, неки су напустили рад у иностранству и враћали се да заснују или обнове расаднике.
Једно од узорних домаћинстава са властитим расадником из Велике Дренове је оно кога са сином води Радисав Ступљанин (73). Оно има дугу традицију узгоја воћних садница. Радио је то Радисављев деда Богољуб, отац Ранко, а он ће за коју годину у наследство све то оставити сину Зорану, кога ће наследити његови синови Владо и Жико.
Радисав је један од оних који у почетку није веровао да се лепо може живети од тог посла па је 1969. отишао у Швајцарску где је 17 година радио у угоститељству, то му је и струка. Тамо је сасвим случајно, како то судбина зна да удеси, срео девојку Наташу родом из бајинобаштанског села Зарожја и оженио се њоме. Она му је подарила сина Зорана и кћерку Весну. Захаваљујући њима бар 50 момака из зарошких заселака Вујетића, Тејића, Баратовића, Васића, Прокића и Косића, ухлебило се у Швајцарској.
-Истина је да смо помогли многима да из сиромашног и пасивног краја, какав је тада био зарошки, дођу у Цирих. Касније су они доводили друге тако да је сада Зарожана можда више у Швајцарској него у родном селу. Лепо се зарађивало, али смо ја и Наташа одлучили да се вратимо у мој завичај и наставимо традицију производње воћних садница-каже Радисав Ступљанин.
У Великој Дренови деценијама постоји Земљорадничка задруга Коњу са стотинама коопераната. Сви они, као и Радисав, сарађују са њом, она им је главни откупљивач садница. Нешто од тога остане им за слободну продају широм Србије.
-Ја годинама имам регистровано и откупно место у Бајиној Башти. Ту сам готово сваког петка од ране јесени до касног пролећа. Део производње овако продајемо јер одмах добијамо паре и улажемо у репродукцију садног материјала. Преко задруге наплата је сигурна, али је спора. Овде у Подрињу имам пуно муштерија. Ко је једном узео неку садницу од мене, сигурно је то чинио и наредни пут, често ме препоручујући другима. Саднице су врхунског квалитета, највећи део њих иде у извоз, у то су се многи лично уверили – вели Радисав.
У домаћинству Ступљанина стижу млађе снаге са жељом да производњу прошире и програм обогате новим воћним сортама. За сада узгајају четири сорте јабука, по три сорте крушке, трешње, шљиве, вишње и кајсије. Количински гледано најдоминатније су саднице шљиве, јабуке и крушке у дестохиљадитој годишњој производњи. Према Ступљаниновим речима, најтражније су шљивине сорте чачанска родна и чачанска лепотица, код јабука су то златни делишес и ајдаред, а код крушке санта марија и јунска лепотица.
В.М.
