Српска православна црква обележава данас Петровдан, празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве. Oвај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.
Петар је рођен у месту Витсаида, на обалама Галилејског језера, и био је један од дванаесторице апостола и нераздвојни Христов пријатељ и следбеник. Његово право име било је Симон, а Петар *на грчком значи „камен“ или на хебрејском Кифа( му је дао Христос због његове тврде вере.
„Ти си, Петре, стена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи“, каже Јеванђеље по Матеју.
Након Христовог вазнесења и силаска Светог Духа на апостоле, проповедао је веру по Палестини, Сирији, Антиохији, Малој Азији и Риму, где је два пута боравио. Као епископ провео је седам година у Антиохији и тада је за следбенике Христовог учења настао појам хришћани. За време владавине императора Нерона у прогону хришћана ухваћен је и бачен у тамницу. Павле, који се пре крштења звао Савле, рођен је у Тарсу. Био је веома образован и имао је статус грађанина Рима. Павле није спадао у групу прве дванаесторице апостола, већ у тзв. седамдесет других апостола. У младости је био ревносан прогонитељ хришћана, вере коју су тадашњи Јудејци сматрали за јерес. Када је кренуо у Дамаск, на путу је севнула муња и зачуо се глас с неба: „Савле, Савле, зашто ме прогониш?“, након чега је ослепео.
Савле је три дана био слeп, али му се вид вратио после крштења. Узевши име Павле, од речи „паулус“ што значи мали, проповедао је хришћанство на већем подручју Медитерана. Дванаест посланица Светог Павла чине део Новог завета. Павле је ухапшен у Риму и бачен у тамницу. Погубљен је заједно са Петром. Павлу је одрубљена глава, а Петар је распет на крст наопачке.
На иконама ова два свеца представљају се заједно – Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.
Извор: ГЗС
