ДИПЛОМИРАНИ графичар Горан Радомировић (44) аутор је оригиналне друштвене игре „Битка на Дрини“. Ова ратна стратегија за два играча створена је за заљубљенике у историју, али и оне који би да је науче. Радомировић је први пут дошао на идеју да једну од кључних битака Првог светског рата пренесе на „таблу“ давне 1986. године, када је са свега 14. година радио као дописник листа „Свет компјутера“.

– У време „комодора“ и „спектрума“ бавио сам се симулацијом летења и ратном стратегијом, а онда наишао на друштвену игру „Битка код Бул Рана“ (Амерички грађански рат, 1862. године), као прву која је давала могућност играчу да трупе препакује како жели – открива, за „Новости“, Горан Радомировић. – Скицирао сам тада битку на Дрини са „северњацима“ и „јужњацима“ и добио дупли хонорар од листа, који је био за трећину већи него татина плата у фабрици ИМК „14. октобар“.

Радомировић, иначе ратни војни инвалид, жељу из детињства није заборавио. Последњих 14 месеци разрађивао је игру и добио подршку Савеза борачких организација и Министарства рада, да у склопу пројекта „Да рат заувек остане само игра“ изради необичну реконструкцију сукоба војске Краљевине Србије и Црногорске санџачке војске с једне, односно Аустроугарске балканске војске са друге стране из септембра 1914. године.

– Трудио сам се да искористим најбоље карактеристике шаха, „Не љути се човече“ и „Ризика“ – предочава нам Радомировић. – Два противника на табли са фигурицама (војници у аутентичним униформама), те једном коцкицом постављају све јединице на тачно предвиђена места ограничена бојама. „Швабе“ су присутне у 494 јединица, а на „нашој“ страни их је 453.

Горан Радомировић
Горан Радомировић 

Ту се практично завршава историја, а почиње игра, за чију је тему узета Битка на Дрини зато што је у војничком смислу „нерешена“ и што су у стварном сукобу снаге биле приближно једнаке.

– Правила, између осталог, налажу да високи официри различитог ранга могу да „довлаче“ појачања, да врсте наоружања имају различите домете, те да је на играчу да ли ће „напасти“ артиљеријом, коњицом или пешадијом – појашњава нам аутор, најављујући пробој Солунског фронта као наредни изазов. – „Битка“ може да траје данима или неколико сати. Поражени је онај ко изгубио врховног команданта, све генерале или ређе, сву војску, односно побеђује онај ко заузме Ниш или Сарајево.

Учесници турнира "Да рат заувек остане игра"
Учесници турнира „Да рат заувек остане игра“ 

ПОБЕДНИК

ПОБЕДНИК турнира Димитрије Радојевић, ученик шестог разреда Основне школе „Вук Караџић“, био је најмлађи такмичар, а Горана Радомировића савладао је за шест сати! Аутор игре каже да је Димитрију само указивао на могућности, а да је противник бирао најбоље.

– Драго ми је што сам учествовао у игри, а највише што није у питању компјутерска – каже Димитрије.

Део војске у ратном сукобу
Део војске у ратном сукобу

ЗНАЊЕ КРОЗ ИГРУ

ИСТОРИЧАР Горан Васић, директор Народног музеја Крушевац, где је овог викенда, као и у Библиотеци, организован играчки турнир „Битка на Дрини“, истиче да је више од 90 одсто снага свих јединица историјски тачно.

– Сигурно да је добро што смо добили такву игру, посебно јер већина зна за Поћорека и војводу Путника, али не и за друге високе официре, пуковнике и учеснике битке – напомиње, за „Новости“, Горан Васић. – Могућност упознавања наше историје је изузетна.

Извор: Вечерње Новости