Почео Васкршњи пост

0 1

За православне вернике данас је почео вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом, који се ове године 1. маја.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни верници славе увиек у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице.

Посна јела. Фото: Владислав Митић
Посна јела. Фото: Владислав Митић

Прва недеља поста зове се Чиста, а последња је Недеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страшна или Страдална недеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као победник из искушња која му је поставио Сотона.

Верници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над телом, победу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за облежавање и прославу Васкрса.Према календару СПЦ, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.

НАЧИН ПОСТА

Две стране поста

Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали „демонским постом“, јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.

Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. У смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у Богу, кроз Његову велику милост. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена