Планина Цер треба да буде под заштитом државе

0 492

Шабачка удружења ЕКОС и Европски центар за екологију покренули су иницијативу да се планина Цер стави под заштиту.

Планина богата културно-истопријским споменицима од римског доба, до првог Светског рата, где је и извојевана прва победа српске војске, осим спорадичних иницијатива, никада није озбиљније разматрана као простор вредан заштите.

Цер споменик

Природа, историја и култура, на Церу су вековима стварале свој пут. Положена на миграторном путу птица селица, богата бујним шумама, добар је домаћин многим биљним и животињским врстама.

„На овом подручју је евидентирано седам типова храстових шума, пет типова букових шума и јадан тип мешовитих шума. У састојинама букових шума пронађена је први пут и биљка крвавица која припада медитеранском атланском елементу“ – каже Оливера Васић Кикановић из удружења „Екос“.

„Западна капија Србије“ како називају планину Цер, са својим падинама и крајолицима, густим шумама и видиковцима са којих се пружа поглед на мачванску равницу, лепа је у свако годишње доба. Свој траг на њој остављали су многи, о чему сведоче видљиви остаци римског утврђења. У непрегледној шуми планине, на висини од 607 метара, уздиже се кула Тројановог града, из трећег века.

„То је некада било највеће војно утврђење на Церу. Поред њега, ту је и Косанин град из четвртог века. Косанин и Тројанов град некада су били повезани римским путем јер је то била комуникација између та два утврђења. Ту је и византијско утврђење Коњуша из ВИ и ВИИ века“, каже Ана Павловић, туристички водич.

Недавна истраживања показала су да се овде и у праисторијско доба вадио калај. Подаци о рудном богатсву саџани су у уџбеницима, као и вредности занимљиве истраживачима и љубитељима природе. Ипак, никада није стављена под заштиту, јер није било иницијативе.

„У Србији тренутно постоји шест одсто заштићеног природног добра, док европски стандард прописује 17 одсто заштићених природних добара. Са 19 хиљада хектара Цер значајно доприноси повећању процента заштићених површина и приближавању европском стандарду“, каже Немања Арсеновић, Европски центар за екологију.

Овде су се рађали јунаци, али и гинули за слободу свог народа. У част њихове победе подигнута је споменик у чијим темељима су сахрањени посмртни остаци палих ратника. Све те тајне чува планина, чија заштита ће ускоро бити предмет надлежног завода за заштиту природe.

Извор: Б92

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена