Годишњица смрти најмоћнијег Србина у историји

0 348
Фреска цара Душана у манастиру Дечани.
Фреска цара Душана у манастиру Дечани.

На данашњи дан 1355. године умро је српски цар Стефан Душан Силни, у то време најмоћнији владар у Европи. О последњим данима живота цара Душана мало шта је познато. Преминуо је у недељу 20. децембра 1355. године а сахрањен је у својој велелепној задужбини манастиру Светих арханђела недалеко од Призрена. Мавро Орбин, дубровачки историчар, каже да је Душан умро у месту Дјаволотопи у Романији, али наводи и казивања да је Душан умро на двору у Неродимљу. Јаков Лукаревић наводи да је Душан умро у месту Диаполи у Тракији крећући у нов поход против Византије. Икономидис претпоставља да је пред крај владавине и живота Стефана Душана дошло до новог сукоба између Србије и Византије који је по свој прилици трајао до 1363. године.

Стефан Душан IV Немањић био је син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. до 1346, када је у Скопљу крунисан за цара Срба и Грка. Уз краља Милутина највећи владар династије Немањић и вероватно најмоћнији српски владар у историји. Победом над Бугарима у бици код Велбужда (данас Ћустендил) 1330. обезбедио је премоћ Србије на Југоистоку Европе. Годину дана касније уз помоћ властеле збацио је оца и крунисао се за краља. Тежио је стварању државе која би заменила Византију. Освојио је целу Македонију (осим Солуна), данашњу Албанију, Тесалију, Епир, Акарнанију. У време његове владавине Србија је била на врхунцу моћи, простирала се од Коринтског залива на југу до Дунава на северу и од Јадрана на западу до Егејског мора на истоку.

Стефан Душан је први српски цар  а свечаност  крунисања обављена је у Скопљу, на Васкрс 16. априла 1346. године. Пре крунисања Душан је морао да уздигне српску архиепископију на ранг партијаршије јер је само патријарх могао да крунише кандидата за цара. Проглашење Јоаникија за патриjaрха обављено је уз помоћ бугарског патријарха Симеона који је присуствовао свечаности у Скопљу. Немогуће је са сигурношћу одредити када је Јоаникије постао патријарх — претпoставља се да је то било негде између јануара и априла 1346. године. Чину крунисања присуствовали су охридски архиепископ, бугарски патријарх, светогорски прот као и игумани и старци светогорских манастира.

У српским актима Душан се потписује као цар Срба и Грка, што подсећа на византијску титулатуру која се искључиво односи на етничке, а не на географске појмове. У грчким повељама он се потписује као самодржац Србије и Романије. У својим исправама српски цар увек на првом месту наводи Србе и Србију. На новцу се јавља царска титула на српском или латинском језику и те серије новца су биле бољег квалитета. Након крунисања, Душан је почео да додељује истакнутој властели највиша византијска достојанства кесара, севастократора и деспота

Мапа Душановог царства

Прерана смрт која није сасвим спречила га је да створи чвршћу политичку целину. Односе у држави уредио је збирком закона (Душанов законик) која је објављена 1349 у Скопљу, а допуњена 1354. на сабору у Серу, коју историчари сматрају уставом тадашње феудалне српске државе и представља важан правни документ средњовековне Србије али и Европе.

Дрина Инфо

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена