На данашњи дан 1346. године односно 6854. године по српском календару и тадашњем рачунању времена Стефан Душан IV Немањић крунисао се у Скопљу, на Васкрс, за „цара Срба и Грка“. Истовремено је српска Архиепископија уздигнута на ранг Патријаршије с првим српским патријархом Јоаникијем. Био је то период највећег економског, војног, политичког и културног успона српске државе.
Србија је тада територијално била већа него икад. Осим земаља раније српске краљевине, обухватала је Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију ,сву Македонију до Христопоља (садашња Кавала), изузев Солуна и данашњу територију Албаније а цела тадашња Бугарска била је у фактичком вазалном односу према српској империји.Чину крунисања присуствовали су охридски архиепископ, бугарски патријарх, светогорски прот као и игумани и старци светогорских манастира.
О Душановим царским претензијама најбоље сведочанство су повеље које је издавао. Он је први српски владар који је издавао повеље на грчком језику. Такође је први који је издавао простагме, врсту исправа карактеристичних за византијске цареве. У Душановим титулама помињу се и етничке и географске одреднице. У српским актима он се потписује као цар Срба и Грка, што подсећа на византијску титулатуру која се искључиво односи на етничке, а не на географске појмове. У грчким повељама он се потписује као самодржац Србије и Романије. Након крунисања, Душан је почео да додељује истакнутој властели највиша византијска достојанства кесара, севастократора и деспота
Дрина Инфо
