Обичаји и празновање почињу Бадњим даном, а све се своди на један циљ – умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку.
Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак, даље, наговештава и дрво Крста Христовог.
Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак.
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевајући тропар „Рождество твоје…“, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седну за трпезу.
Погача која се ломи симболише речи Исусове „Ја сам хлеб живи“, а вино крв његову. Риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе, а мед сладости вечног живота под окриљем Бога. Свећа која се пали за Бадњи дан и Божић представља светлост Божију и симболише Исусове речи „Ја сам светлост свету“.
Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.
Извор: Телеграф
