Отац Радослав Савовић дао је своје мишљење о популарном начину изражавања вере.
Крст окачен о ретровизор многим возачима представља израз вере, породичну традицију или подсетник на молитву пре пута.
Црква не сматра спорним држање верских симбола у аутомобилу, али наглашава да крст није амајлија и да не замењује опрезну вожњу.
Стручњаци упозоравају да сваки предмет окачен о ретровизор може да смањи прегледност ако заклања део видног поља возача.
Многи возачи у аутомобилу држе крст окачен о централни ретровизор. Некима је то симбол вере, некима породична традиција и подсетник на молитву пре пута, а некима форма која се из неког разлога подразумева. Ипак, често се поставља питање да ли црква одобрава ову праксу и да ли такав предмет може да представља ризик у саобраћају.
За мишљење са духовне тачке гледишта питали смо свештеника Радослава Савовића, старешине цркве Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици.
„Многи то раде. Ако је израз вере, то је у реду. Ако је само форме ради, онда не видим сврху“, каже отац Радослав и саветује да на сваки пут, дугачак или кратак, кренете с вером и молитвом, као и молитвом за возаче.
Молитва за возаче гласи:
„Господе, Боже, који си прави Пут, Истина и Живот, смилуј се на мене недостојног и буди ми сапутник на овом путу. Сачувај ме од искушења, од сваке преваре и пакости, злих духова и злих људи. Одржи ме у правди и истини по заповестима Твојим, да се вратим дому своме, својим милим и драгим у здрављу душе и тела. Јер је Твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у све векове векова. Амин.“
Мере безбедности
Са становишта безбедности, проблем може да буде само место постављања, а не сам крст, а исто важи и за освеживаче или украсне предмете који се често стављају на ово место. Најважније је да ништа у возилу не смањује прегледност, не угрожава пажњу током вожње и самим тим не повећава ризик од саобраћајне незгоде.
лепаисрећна.мондо.рс
