Од поливања водом до даривања јаја – други дан Васкрса носи снажну симболику заједништва, здравља и обнове
Васкршњи понедељак заузима посебно место у православној традицији јер означава наставак прославе Христовог васкрсења, али и почетак најрадоснијег периода у црквеном календару. Током целе Светле недеље не пости се, чак ни у дане када је пост уобичајен, што додатно наглашава значај и радост празника.
За разлику од самог Васкрса, који се проводи у кругу породице, васкршњи понедељак намењен је дружењу. Тог дана обичај је да се посећују родбина, кумови, пријатељи и комшије, а домаћини госте дарују фарбаним јајима, симболом новог живота и обнове.
Један од најпознатијих обичаја везаних за овај дан јесте поливање девојака водом, посебно распрострањено у Војводини. Овај обичај има вишеструку симболику – верује се да доноси здравље, лепоту и плодност, али је уједно и вид традиционалног удварања.
У појединим крајевима Србије задржан је и обичај умивања „неначетом водом“, која је преноћила, а за коју се верује да доноси свежину и штити здравље. Такође, присутна је и пракса даривања сиромашних храном и јајима, што се сматра начином да се у кућу призову благостање и срећа.
Посебан значај има и обичај обиласка гробова, познат као Побусани понедељак, када се на гробове остављају црвена јаја. Тиме се симболично дели васкршња радост са прецима и одржава веза са породицом и традицијом.
У многим местима организују се и литије, односно верске поворке, које додатно наглашавају духовну димензију празника и окупљају вернике око заједничке прославе.
Васкршњи понедељак у Србији тако остаје спој вере, обичаја и друштвеног живота – дан када се радост празника дели са другима, а традиција преноси кроз генерације.
24седам.рс
