Када се помене Тара, прве асоцијације су густе шуме, видиковци, мирис четинара и нетакнута природа. Међутим, све више посетилаца ову планину памти и по једном посебном доживљају – јахању. Управо захваљујући коњичким клубовима, Тара се може упознати из сасвим другачије перспективе, мирним кораком кроз шуме, ливаде и планинске стазе, далеко од градске вреве.
На планини успешно раде два коњичка клуба – „Гром“ и „Дора“, која годинама окупљају љубитеље коња, природе и активног одмора. Међу њиховим гостима су подједнако деца, одрасли, почетници и искусни јахачи, али и бројни туристи из иностранства који желе да Тару доживе на несвакидашњи начин.
Коњички клуб „Гром“, који је 2019. године основао Стефан Зарић са Калуђерских Бара, данас има 11 коња, углавном англо-арапске расе, од којих је осам у свакодневном програму јахања. За Стефана су коњи много више од хобија – њима се бави од 2006. године, а иза себе има успешну такмичарску каријеру у даљинском јахању. Два пута је био првак Србије, а више пута и победник Љубичевских коњичких игара. О коњима свакодневно брине заједно са својом породицом.
С друге стране, Коњички клуб „Дора“, који се налази у близини манастира Сабор Српских Светитеља на Тари постоји од 2007. године. Клуб сарађује са Спортским савезом Србије и активно учествује у такмичењима у даљинском јахању – дисциплини која подразумева савладавање унапред обележених стаза дужине од 40 до чак 160 километара. Како истичу у клубу, ко жели озбиљно да се бави коњичким спортом мора бити спреман да се коњима посвети сваког дана у недељи.
Ипак, највећи број посетилаца на Тару долази због рекреативног јахања. Почетници најпре пролазе обуку у мањежу, где уз стручни надзор добијају сву неопходну опрему – кацигу и осталу заштитну опрему – и уче прве кораке. Основна школа јахања обухвата упознавање са коњем, тимарење, седлање, правилно управљање у ходу, кас, као и стицање осећаја за ритам. Тек након савладавања основа излази се на ливаде и лакше терене.
За искусније јахаче организују се теренске туре које воде кроз најлепше пределе Таре. Туре се одвијају обележеним стазама, које пролазе кроз шуме, ливаде и планинске пропланке, прилагођене кретању коња. Краће туре, у трајању од око сат времена, обично обухватају Врановину, језеро Јаревац и видиковац Црњесково, док дуже воде до Соколарице, Рачанске Шљивовице и Доброг Поља.
Посебна пажња посвећена је и најмлађим посетиоцима. На Калуђерским Барама малишане дочекује бели пони, са којим могу да направе своје прве јахачке кораке. Шетња се одвија уз стално присуство искусног водича који све време држи коња, тако да је вожња безбедна и прилагођена деци. За многе малишане ово је први сусрет са коњима и незабораван доживљај који ће дуго памтити.
На Тари нису реткост призори коња који слободно шетају пашњацима. Управо тај осећај слободе и склада са природом један је од симбола ове планине.
Осим што представља незабораван доживљај, јахање има бројне користи. Побољшава равнотежу, координацију и држање тела, јача мишиће, подстиче концентрацију и самопоуздање, а боравак у природи и контакт са коњима благотворно делују на смањење стреса и унапређују психичко здравље. Зато није необично што се многи после првог часа поново враћају – не само због јахања, већ и због посебне везе која се ствара са овим племенитим животињама.
Све то чини да Тара данас није само планина видиковаца, већ и место где се љубав према природи и коњима претвара у искуство које се дуго памти. Било да желите прве кораке у седлу, лагану шетњу кроз шуму или озбиљнији улазак у коњички спорт, ова планина нуди прилику да њене лепоте откријете на начин који се не може доживети ни пешице ни аутомобилом – већ једино на коњским леђима.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
