Свети великомученик Артемије остао је упамћен као војсковођа који је, бранећи прогоњене хришћане, прихватио губитак положаја, мучење и смрт. Према његовом житију, пред царем Јулијаном Одступником отворено је осудио злостављање двојице свештеника и одбио да прећути неправду према људима посвећеним Богу.
Родом из Мисира, данашњег Египта, Артемије је, био војвода цара Константина Великог. Видевши победни крст који се јавио цару, поверовао је у Господа Исуса Христа и примио крштење. Касније је, по налогу цара Констанција, пренео мошти Светог апостола Андреја из Патраса и Светог апостола и јеванђелисте Луке из Тиве у Цариград. Потом је постављен за царског намесника у Египту.
Његово страдање везује се за боравак цара Јулијана у Антиохији, пред поход на Персију. Када је видео мучење свештеника Евгенија и Макарија, Артемије је изашао пред владара и упитао га зашто невине људе присиљава да се одрекну православне вере. Житије преноси и његове речи упућене цару: „Твоја је погибао близу.“ Јулијан је свештенике послао у прогонство, а Артемију одузео војнички чин и наредио мучење.
Рањен и бачен у тамницу, светитељ је, према житију, доживео јављање Господа Христа, који га је исцелио и утешио. Уследила су нова тешка мучења, а потом је погубљен одсецањем главе 362. године. Црквено предање Јулијанову каснију погибију у походу на Персију повезује са упозорењем које му је Артемије изрекао.
Сведочанство Светог Артемија подсећа вернике на одговорност да штите невине и остану постојани у вери пред претњама. Његов пример показује колико храбрости захтева одлука да се савест и верност Христу ставе испред чина, угледа и земаљске сигурности.
српски угао
