Евелина Хаверфиелд била је Шкотланђанка која је током Првог светског рата помагала српском народу. После рата остала је везана за Србију, а данас њено име посебно чува Бајина Башта. Сахрањена је у порти Цркве Светог Илије.
Више од једног века касније, веза Србије и Шкотске може се пронаћи и у једној необичној карираној шари – тартану.
Тартан је традиционална шкотска тканина са укрштеним линијама и пољима различитих боја. Најпознатији је по килтовима, али се данас користи и за јакне, сукње, шалове, кравате и друге делове гардеробе.
Постоје и тартани посвећени различитим народима, градовима и институцијама. Међу њима је и српски тартан.
У шкотском граду Ејмуту налази се шармантна радионица и продавница „Интернатионал Тартанс“. Ту се израђују различити дезени, међу којима је и онај посвећен Србији.
Српски тартан представљен је 2020. године, на Међународни дан жена, у част др Елсие Инглис. Била је лекарка, бавила се хирургијом и хуманитарним радом, а посебно се залагала за права жена.
Током Првог светског рата организовала је Шкотске женске болнице. Са својим тимовима стигла је и у Србију, где је помагала војсци и становништву у веома тешким условима.
За свој рад добила је Орден Белог орла, једно од највиших српских одликовања тог времена.
Дизајн српског тартана заснован је на црвеној, плавој и белој боји српске заставе, уз елементе шкотског Салтира. Тако су две традиције спојене у једној шари.
Од ове тканине израђују се и шалови и кравате. Све чешће се наручују путем интернета, а носе их и Срби широм дијаспоре. За њих су то елегантни детаљи, али и дискретан начин да покажу своје порекло.
Причу о српском тартану забележила је екипа документарног филма „Раме уз раме“, посвећеног мање познатим везама Србије и Велике Британије.
Од Евелине Хаверфиелд до српског тартана – шкотско-српске везе и данас живе.
Овог пута, оне су уткане у тканину.
Бојан Драгичевић
