Србија је добила кључних 30,9 километара модерне саобраћајнице на правцу Е-763. Отварањем комплетне деонице ауто-пута „Милош Велики“ од Прељине до Пожеге, завршен је један од најважнијих инфраструктурних подухвата у нашој земљи у последњих десет година. Ова за изградњу изузетно захтевна траса, која пролази кроз веома компликован брдско-планински терен западне Србије, знатно олакшава путовање, од престонице до Пожеге сада ће се стизати за само 80 минута, док ће пут до Златибора трајати око два сата и 15 минута.
Инжењерски подвиг: Деоница Паковраће-Пожега
Деоница од Паковраћа до Пожеге, у дужини од 19,56 километара, званично је отворена за саобраћај. Изградња овог дела, која је почела у августу 2019. године, коштала је 450 милиона евра, а радове је извела кинеска компанија CCCC.
Оно што ову трасу издваја од свих досадашњих јесте њена невероватна сложеност. готово трећину трасе чине објекти:
- 35 мостова укупне дужине 5.196 метара.
- 11 надвожњака (укључујући 4 надвожњака дужине 592 метра на целој деоници).
- 3 тунела: Трбушани, Муњино брдо и Лаз.
Посебан акценат стављен је на безбедност и квалитет, па је током изградње стручни надзор обухватао чак 75 различитих врста испитивања у 13 категорија како би се осигурала потпуна усклађеност с техничко-пројектном документацијом.
Два нова друмска гиганта: Тунели Лаз и Муњино брдо
Нове километре ауто-пута красе два импресивна тунела, тренутно најдужа у Србији (док не буде завршен тунел Иришки венац од 3,5 км):
Тунел Лаз: Пролази кроз планину Јелицу. Лева цев дуга је 2.842,5 метара, док је десна дуга 2.662,3 метра.
Тунел Муњино брдо: Сматра се најзахтевнијим делом трасе. Лева цев износи 2.745 метара, а десна 2.726 метара. Само на овом градилишту било је ангажовано више од 40 инжењера.
Трећи тунел на овој деоници, Трбушани, дуг је 278 метара. Сви тунели имају по две одвојене цеви за сваки саобраћајни правац посебно.
Ако је цела деоница симбол напретка, онда је тунел Муњино брдо симбол најтеже инжењерске борбе. Са дужином од преко 2,7 километара (лева цев 2.745 м, десна 2.726 м), ово је био најзахтевнији део трасе.
Оно што овај тунел издваја од других су невероватни подаци о стручности и пажњи која му је посвећена:
Како би се осигурала потпуна безбедност и усклађеност са пројектом, спроведено је више од 70 врста техничких испитивања и надзор различитих категорија.
Само на овом градилишту свакодневно је радило преко 40 врхунских инжењера, борећи се са сложеном геологијом западне Србије.
Такође, тунел је грађен са две потпуно одвојене тунелске цеви за сваки саобраћајни правац, чиме се постиже највиши ниво безбедности у друмском саобраћају.
Вучић: Мало ко је веровао, а ми смо урадили
Председник Србије Александар Вучић поручио је да је Србија јака држава са развијеном инфраструктуром:
– Урадили смо нешто што је био сан генерација и у шта је мало ко веровао. Наставићемо да градимо и да радимо. У раду леже наше будуће победе, наш велики успех и наша будућност! Ово ми показује колико је Србија напредовала. Повезујући регион, повезујући људе, стварамо добру основу за будућност наше земље.
Зоран Дробњак, в. д. директора ЈП „Путеви Србије“, истакао је важност континуираног надзора:
– Свакодневно се трудимо да обезбедимо најбоље услове за извођаче радова, као и да све буде изведено на највишем могућем нивоу. Овај ауто-пут представља важну саобраћајницу која ће повезати кључне делове Србије и допринети развоју локалне економије.
Помоћник директора ЈП „Путеви Србије“ Миодраг Поледица нагласио је да отварање деонице значи мање загушења на регионалним путевима и лакши приступ Вишеграду, Херцеговини и црногорском приморју.
Ретроспектива изградње „Милоша Великог“
Комплетиране су деонице које чине овај коридор:
Београд (Сурчин) – Обреновац (17,6 км): Отворена у децембру 2019, са мостом преко Саве од 1.581 метар.
Обреновац – Љиг (62,7 км): Отворена у августу 2019. Обухвата поддеонице Обреновац-Уб (26,2 км), Уб-Лајковац (12,5 км) и Лајковац-Љиг (24 км) са тунелом Бранчићи.
Љиг – Прељина (40,3 км): Отворена у новембру 2016. године, са 66 мостова и 4 тунела (Велики Кик, Савинац, Шарани и Брђани).
Део од Прељине до Паковраћа, дуг 11,5 километара, у функцији је од јануара 2022. године, чиме су увелико смањене гужве кроз Чачак.
Даље ка ЦГ и БиХ
Отварањем деонице Паковраће-Пожега, ауто-пут је продужен до саме „капије Ужица“. Ово је кључни корак ка реализацији ауто-пута Београд – Јужни Јадран, који ће у делу који Србија ради до Бољара имати укупно 269 километара (односно 258 км према ширим плановима пројекта).
Ова саобраћајница је важна и за будућу трасу Београд – Сарајево, јер се управо од Пожеге планира наставак ка граници са Босном и Херцеговином. Коначни циљ остаје повезивање Србије са Црном Гором и луком Бар, чиме се остварује дугогодишња визија о модерној Јадранској магистрали.
бизнис.курир
