Захтеви ће моћи да се поднесу преко еУправе или у центру за социјални рад, а решења ће се доносити у року од 15 дана.
Закон о родитељима-неговатељима почиње да се примењује 1. октобра 2026. године, а захтеви за признавање тог статуса моћи ће да се подносе од тог датума.
Радица Пејчиновић Булајић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања рекла је за РТС да је закон намењен родитељима, старатељима и члановима породице особа које су потпуно зависне од туђе неге и помоћи, као и деце са сензорским оштећењима којој је таква нега неопходна.
Сашенка Мирковић из Удружења „Дечије срце“ истакла је да родитеље најчешће занима да ли ће стицањем новог статуса изгубити неко од права која су већ остварили.
Ко може да добије статус родитеља-неговатеља
У Србији се први пут системски уређује статус особе која због целодневне или интензивне бриге о детету или одраслом члану породице са тешким инвалидитетом не може да заснује редован радни однос.
Услов за стицање статуса јесте да је особа којој је потребна нега претходно остварила право на додатак за увећану негу и помоћ другог лица. Тај додатак ће, како је објаснила Пејчиновић Булајић, представљати основ за подношење захтева за признавање статуса родитеља-неговатеља и права која из њега произлазе, у зависности од сваког појединачног случаја.
Пејчиновић Булајић нагласила је да новчана накнада коју добија родитељ-неговатељ ни на који начин неће утицати на већ остварена или будућа социјална давања према Закону о социјалној заштити.
Она је подсетила да право не подразумева само накнаду од 65.000 динара, већ и уплату пореза и доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, као и обавезно здравствено осигурање. Захваљујући томе, особа са статусом родитеља-неговатеља моћи ће да оствари пензију по општим условима када за то испуни услове.
Старосне границе предвиђене законом
Доња старосна граница за подношење захтева јесте пунолетство, док могућност подношења захтева престаје са навршених 65 година. То је, како је објаснила Пејчиновић Булајић, старосна граница за стицање права на пензију према општим прописима о социјалном осигурању.
Захтев ће моћи да се поднесе електронски, преко портала еУправа, или непосредно у надлежном центру за социјални рад према месту пребивалишта подносиоца.
Стручни радници центра биће дужни да помогну подносиоцима уколико постоје било какве нејасноће. Пејчиновић Булајић истакла је да је предлагач закона настојао да обавезе грађана буду минималне, „скоро никакве“, осим подношења захтева и давања неопходних података.
Остатак поступка одвијаће се преко постојећих електронских евиденција, па ће подносиоци у највећем броју случајева бити ослобођени прикупљања документације у папирном облику.
Рок за доношење решења скраћен на 15 дана
Рок за обраду предмета и доношење решења, од тренутка комплетирања доказа, скраћен је са 30 на 15 дана.
Пејчиновић Булајић навела је да је циљ да поступак траје што краће и да родитељи који су до сада били ускраћени за ова права што пре добију решење које ће им омогућити стицање статуса и коришћење свих права која из њега произлазе.
Најчешћа питања и дилеме родитеља
Сашенка Мирковић из Удружења „Дечије срце“ рекла је да родитељи најчешће питају да ли ће изгубити неко већ остварено право, односно да ли статус родитеља-неговатеља искључује коришћење других услуга.
Према њеним речима, углавном је реч о страху од непознатог, а удружење настоји да родитеље охрабри и упути на институције које могу да им помогну. То је, пре свега, надлежни центар за социјални рад, који проверава и прикупља документацију и брине о спровођењу поступка и коришћењу средстава.
Мирковићева је поручила да је „све јако лепо регулисано“ и да не очекује много проблема. Ипак, као и приликом почетка примене сваког новог прописа, могуће је да ће се појавити ситуације које нису унапред предвиђене, због чега је родитеље замолила за мало стрпљења.
Први октобар је, како је нагласила, тек почетак примене закона и подношења захтева, после чега следи даља процедура.
Удружење спремно да помогне породицама
Удружење „Дечије срце“, које постоји 25 година, спремно је да помогне родитељима и приликом електронског подношења захтева.
Мирковићева је навела да њихова помоћ превазилази административну подршку јер се „радно време не завршава тако што изађемо из канцеларија“.
Многе породице чија су деца одрасла уз подршку удружења слободно им се обраћају и деле своје дилеме и страхове. Мирковићева им саветује да међусобно комуницирају и размењују искуства јер је, како је рекла, „ако се удруже, увек јача снага“.
