У петак, 31. марта, у галерији Установе „Култура“ у Бајиној Башти одржаће се промоција књига историчара, професора и публицисте Салиха Селимовића. Публици ће бити представљене књиге „Муслимани у Равногорском покрету и јединицама ЈВуО 1941-1945“ и „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“. У програму учествују Срето Перић, Синиша Спасојевић, здравичар и гуслар Вук Пантовић и аутор Салих Селимовић. Промоција почиње у 19 часова.
Историчар Селимовић добитник је Вукове награде као историчар истраживач за 2013. годину, затим награде „Гордан Ранитовић“ 2014. године, затим Велике награде задужбине „Нићифоровић“ 2015. године. Селимовић је и добитник Грамате Милешевске епархије као признања за велики допринос истинској историји српског народа. Редовни је члан Матице српске, академик Српске развојне академије и члан Удружења књижевника Србије. Селимовић је активни учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио више од 20 књига и преко 110 научних радова, који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори.
Салих Селимовић, који деценијама проучава порекло муслимана у региону, у својим радовима истиче да своја истрaживања заснива на архивској грађи западне и источне провинијенције, као и литератури многих страних и домаћих историчара, и да су овим историјским изворима богати архиви у Ватикану, Венецији, Бечу, Дубровнику, Истанбулу, Петербургу…
У Равногорском покрету су били муслимани који су Kраљевину Југославију сматрали својом државом на челу са Kарађорђевићима, као и да је Равногорски покрет организовани отпор окупацији, да је Дража Михаиловић легитимни представник избегличке владе у Лондону – истиче Селимовић.
Из богате грађе Архива Србије, БиХ, Херцеговине, Црне Горе, Војног архива и других, као и документа окупаторских снага у архивама Берлина, Беча и Рима, затим радова историчара и литературе победника и повеђених, у књизи“Муслимани у Равногорском покрету и јединицама ЈВуО 1941-1945″, Селимовић наводи бројне примере сарадње, састава формација, борби, биографија идеолога и команданата, али и страдањима у послератним одмаздама.
Откривајући корене и гране лоза и кад су и како настајала и уписивана презимена, те која су најстарија и најбројнија, у другом, допуњеном и проширеном издању књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“ Селимовић је обрадио 900 презимена са око 4.500 имена.
