У готово празној продавници у главној улици једног берлинског кварта, последњи купци журе да уграбе робу са распродаје под натписом „све мора да иде“. Полице су скоро испражњене, светла трепере, а власник са сетним осмехом последњи пут спушта ролетну. Тако данас изгледа масовно гашење физичких продавница у Немачкој. Како преноси БИЛД, позивајући се на најновију прогнозу Удружења трговаца „Ханделсвербанд Деутсцхланда“ (ХДЕ), од 2015. године затворено је око 70.000 радњи, а до краја 2026. године њихов број пашће на рекордно ниских 296.600 – први пут испод 300.000 од уједињења Немачке.
Према подацима које преноси БИЛД, немачки малопродајни сектор у 2026. години очекује затварање још 4.900 продавница, чак и када се урачунају нова отварања. Реч је о наставку драматичног пада који је додатно убрзан током пандемије корона вируса – само током 2021. и 2022. године нестало је више од 22.000 објеката. Данас, како упозорава ХДЕ, многи немачки градски центри већ видљиво пате од празних локала и губитка трговачког живота.
Најтеже је погођен такозвани нон-фоод сектор – продавнице моде, обуће, намештаја и парфимерије. Компанија „Геррy Wебер“ потпуно је угасила своје филијале, „Хаммер“ затвара 44 продавнице, „Етерна“ чак 50, док су „Гöртз, Wормланд“ и „Парфüмерие Пиепер“, већ дубоко у процесу гашења. ХДЕ наводи да је током 2025. године регистрован чак 2.571 стечај у малопродаји, што је највише у последњих десет година.
Главни узроци, како наводи БИЛД позивајући се на ХДЕ, јесу високи трошкови енергије, растући намети на плате, бирократија и експлозивни раст онлајн куповине. Немачки потрошачи, суочени са економском стагнацијом и општом неизвесношћу, све више стежу новчаник или се уздржавају од куповине. Уместо да пружи снажнију подршку малим и средњим трговцима, савезна власт, према критикама, својом енергетском политиком и зеленом агендом додатно погоршава ионако тешку ситуацију.
Поглед редакције портала Српски Угао
Немачка, некадашња локомотива европске привреде, све очигледније показује колико погубна може да буде политика која се не сусреће са економском реалношћу. Претерана регулација и изостанак стварне подршке традиционалној трговини довели су до тога да и најјача економија Старог континента почне да губи своје основне стубове – живе градске центре и мале радње. Ово је озбиљна опомена да наметање све већих трошкова привреди, уз давање предности политичким пројектима Европске уније над стварним потребама тржишта, неминовно води у пропадање.
српски угао
