Бајинобаштанска пијаца није само место на којем се купују воће, поврће, сир, кајмак или текстил. Она је једна од живих тачака града, простор сусрета произвођача и купаца, дугогодишњих познанстава, разговора и поверења које се гради из недеље у недељу.
Иза сваке уредно сложене тезге стоји много рада. Пре него што производ стигне пред купце, потребно је обрадити земљу, подићи пластеник, неговати биљке, убрати плодове, помусти стоку, припремити сир и кајмак или од сирове вуне направити пар топлих чарапа. Управо те приче најбоље показују колико је локална пијаца важна за домаћинства која живе од сопственог рада, али и за грађане који желе свеже и домаће производе.
На тезгама са млечним производима понуда је разноврсна. Сир се продаје по цени од око 700 динара за килограм, док је кајмак око 1.400 динара. Купцима су доступни и млеко, сурутка и домаћа јаја, која се, како кажу продавци, најбрже распродају.
Редовне муштерије имају важну улогу у животу пијаце. Оне знају од кога годинама купују, познају квалитет производа и често се код истог продавца враћају сваке недеље. За произвођаче то није само продаја, већ и потврда да су труд и квалитет препознати.
Међу онима који своје производе доносе на бајинобаштанску пијацу су и Биљана Тешић и Миљко из Солотуше. Кажу да продаја иде добро, а посебно су тражени млечни производи и јаја. За купце је важна могућност да производе набаве директно од домаћина, док произвођачима много значи непосредан контакт са људима који цене домаћу храну.
Посебну пажњу овог пијачног дана привукла је деведесетогодишња бака која је први пут изашла да продаје ручно плетене чарапе, а по скромном обичају, није желела да се слика. Један пар кошта 800 динара, а она је већ током преподнева успела да прода значајан део онога што је донела.
Ипак, иза једног пара чарапа крије се много више рада него што се на први поглед види. Иако вуну добија бесплатно након шишања оваца, потребно је да се она најпре среди и опере, затим опреде, а тек потом почиње плетење.
– Када се сабере колико је времена и труда потребно да се направи само један пар, рачуница није велика. Али волим да плетем и драго ми је када неко препозна ручни рад – објашњава ова вредна деведесетогодишња продавачица.
Њене чарапе нису само употребни предмет. Оне носе знање које се преносило генерацијама, вештину обраде вуне и успомену на време када се велики део одеће и предмета за домаћинство правио ручно. Управо зато овакви производи на пијаци имају и културну вредност, јер чувају део традиције бајинобаштанског краја.
На тезгама са поврћем ових дана доминирају парадајз, паприка, лук, бели лук, тиквице, шаргарепа, першун и други сезонски производи. Парадајз се може пронаћи већ по цени од 80 динара за килограм, али произвођачи указују да ни повољна цена не значи увек да ће све што је убрано бити продато.
Пољопривредна производња зависи од времена, приноса и потражње. Када година слабије роди, производа нема довољно, али ни велики род не доноси увек очекивану корист, јер већа понуда обара цену и део робе остане непродат.
– Није лако ни када не роди, али ни када прероди. Парадајз дајемо већ за 80 динара, а опет не продамо све. Треба само ући у пластеник по овој врућини и обрати га, а пре тога га месецима гајити и неговати – кажу произвођачи са пијаце.
Њихове речи подсећају да се вредност домаћег поврћа не мери само ценом истакнутом на тезги. У сваки плод уложени су време, семе, вода, рад и свакодневна брига. Зато куповина од локалних произвођача представља непосредну подршку домаћинствима која од пољопривреде живе и која свежу храну доносе право пред своје суграђане.
Пијаца је током деценија мењала изглед и понуду, али је задржала своју друштвену улогу. То најбоље потврђује Вида Старчевић, која текстил на бајинобаштанској пијаци продаје већ тридесет година.
Она каже да је продаја текстила данас слабија него раније. Отворен је велики број бутика, а широка понуда јефтине робе променила је куповне навике грађана. Ипак, Вида и даље редовно долази на пијацу.
– Волим пијацу и радо излазим. После толико година имам познате муштерије, али ми значи и то што сам међу народом. Овде се разговара, људи се срећу и увек се нешто ново чује – каже она.
Управо у тој реченици садржана је једна од најважнијих вредности пијаце. Она није само продајни простор, већ место на којем се одржавају познанства, размењују вести и сусрећу људи из града и околних села.
За неке је пијаца извор прихода, за друге прилика да купе свеже производе, а за многе и део навике која траје деценијама. Ту се препознаје домаћи сир, бира најзрелији парадајз, договара следећа куповина и разговара са људима које купци већ добро познају.
Бајинобаштанска пијаца зато остаје важан део локалне привреде и свакодневног живота. Она повезује село и град, произвођача и купца, традиционалне занате и савремене потребе домаћинстава.
На њеним тезгама нису изложени само производи. Ту су и месеци рада у пластенику, јутра проведена уз стоку, године искуства, вештина старих руку и истрајност људи који настављају да стварају и продају оно што су сами произвели.
Зато свака куповина на локалној пијаци има шири значај. Она подржава домаћи рад, чува поверење између произвођача и купаца и помаже да пијаца остане место на којем Бајина Башта сусреће своје људе.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
