ПЧЕЛАРСТВО је једна од најозбиљнијих пољопривредних грана и не треба га посматрати само кроз производњу меда, већ пре свега кроз сервис опрашивања, чија се годишња вредност процењује на око 566 милиона евра, изјавио је за РТС Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС).
Ова цифра представља директну економску корист коју пчеле доносе држави кроз већи и квалитетнији род воћа, поврћа и житарица – што је сервис који пчелари пружају природи и друштву, упркос огромним трошковима које сами сносе.
Ипак, Живадиновић упозорава да је сектор у озбиљној кризи због фалсификата меда, који су, како тврди, оборили откупне цене правог меда до нивоа на коме многи пчелари не могу да покрију ни основне трошкове. Према његовим речима, производна цена меда у Србији је најмање око 3,5 евра по килограму, док багремов мед често достиже производну цену од око 4,5 евра – али, додаје, све је индивидуално и зависи од услова производње и локације.
Живадиновић истиче да су трошкови производње меда од 2011. до краја 2023. године порасли за 43 одсто, уз додатно поскупљење од око 12 одсто, док откупна цена остаје углавном иста.
– Све поскупљује, а откупна цена меда остаје на месту – наводи он, уз оцену да је то главни разлог због којег део произвођача напушта пчеларство.
Као посебно забрињавајуће, Живадиновић издваја то што је тржиште, поред домаћих, сада преплављено и увозним фалсификатима, чија се цена, према његовим наводима, креће и око 1,3 евра по килограму – што је вишеструко испод реалних трошкова производње. Он тврди да су фалсификатори последњих година ангажовали стручњаке како би се прилагодили контролама и покушали да заобиђу савремене методе утврђивања аутентичности меда, због чега, како каже, борба постаје све тежа и захтева ширу, европску координацију.
У том контексту, Живадиновић наводи да се проблем покушава системски решити на нивоу Европске уније кроз радну групу „Honey platform“, која би, према његовим очекивањима, до краја године требало да допринесе развоју поузданије методе испитивања, како би се са великом сигурношћу могло потврдити да је мед аутентичан. Подсећа и да је раније у Србији постојала лабораторија за контролу квалитета хране која је, према његовим речима, на самом почетку рада за кратко време допринела заустављању већих количина сумњивог меда на граници, али је касније престала са радом. Разлог за то, тврди, види у „нечијем страху“, уз оцену да би шира контрола могла да открије фалсификате и у другим категоријама производа, попут ракије и вина.
Живадиновић поручује да су заштита потрошача и опстанак домаћих пчелара директно повезани са ефикаснијом контролом тржишта и јасним разликовањем правог меда од фалсификата, јер без тога, упозорава, пчеларство као важна грана пољопривреде и чувар биодиверзитета остаје под озбиљним притиском.
agronews
