Грађани у Србији ускоро више неће морати да носе папирне уплатнице као доказ да су платили таксе и накнаде приликом одласка у државне институције. Од 16. септембра државни органи требало би сами да проверавају да ли је уплата извршена, а сви државни органи и локалне самоуправе имају рок да се до тог датума региструју на систем „Плати“.
Програмска директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић објаснила је за РТС како ће нови систем функционисати и шта грађани треба да знају пре него што оду на шалтер.
Према закону који је ступио на снагу 8. септембра, сви државни органи имају рок да се до 16. септембра региструју на систем „Плати“.
– То значи да они имају место где могу да виде све уплате које су се десиле према држави и да на основу тога не смеју да вам траже доказ о уплати. Ступа на снагу 16. септембра. Комплексност је у томе што на сваком шалтеру, значи сваки шалтерски службеник, мора да има право приступа том систему и да буде сигуран, да има увид у извршена плаћања и да вам онда за било који захтев који спроводите, било који поступак који спроводите, не тражи доказ о уплати – објаснила је Јелена Бојовић.
МУП већ неколико година користи систем „Плати“
Систем „Плати“ није новина за све државне институције. Бојовићева је објаснила да га МУП користи већ неколико година, док код других државних органа то до сада није био случај.
– Тако да је сада ова промена која се десила управо за све државне органе, локалне органе, локалне самоуправе. Значи, апсолутно све институције код којих ви вршите било који поступак – навела је Јелена Бојовић.
Додала је да не очекује да ће грађанима на шалтерима говорити „донесите уплатницу“, али је указала и да је закон предвидео новчане казне од 30.000 до 150.000 динара за службенике и органе који не поштују ову законску обавезу.
– Закон о републичким административним таксама већ неко време каже да се за електронска плаћања доказом о уплати сматра увид у овај информациони систем. Сада је ступила и обавеза самих органа да се региструју на порталу еУправа и на том систему „Плати“ – навела је програмска директорка НАЛЕД-а.
Како ће систем функционисати
Бојовићева је објаснила и шта ће се конкретно догађати када грађанин дође на шалтер.
– Ви дођете на шалтер, они изврше претрагу по ЈМБГ-у, имену и презимену, нађу вашу уплату, штиклирају, обележе да је уплата извршена и не траже вам апсолутно никакав доказ – навела је Јелена Бојовић.
Посебно је нагласила да је важно да се уплатница генерише преко система „Плати“, уместо да грађани користе старе шаблоне које су раније сачували.
– Битно је да не користите неке старе шаблоне које сте раније користили за уплате тих такси, него дођете на систем „Плати“ и он вам тамо генерише уплатницу. Ви не морате на систему „Плати“ да платите, тамо добијате уплатницу која има и кју-ар код и све. Дакле, ви чак можете и физички ту уплатницу која је генерисана да однесете у пошту и платите и без доказа дођете – рекла је Бојовићева.
Потврда о плаћању стиже на имејл
На питање како грађани могу да имају доказ да су извршили уплату, Јелена Бојовић је објаснила да се у систему „Плати“ оставља имејл адреса на коју стиже потврда о извршеном плаћању.
На сајту плати.еуправа.гов.рс биће могуће плаћање великог броја такси, али ће, док се све институције и поступци не умреже, бити доступна и општа уплатница у коју ће грађани сами уносити потребне податке.
– До 1. јануара сви органи морају да унесу све своје поступке и све своје таксе у систем, да ви не морате више да размишљате о томе да ли је то 340 динара, 430 динара, који је позив на број или број рачуна на који нешто уплаћујете – истакла је програмска директорка НАЛЕД-а.
Навела је да у систему јавне управе постоји око 700 поступака које спроводе грађани и око 7.300 поступака које спроводи привреда.
Да ли би могле да буду смањене и таксе?
На питање да ли би смањење трошкова уплате могло да доведе и до нижих такси, Бојовићева је одговорила да се ради на томе да то буде следећа фаза.
– Пошто се НАЛЕД бави реформом парафискала од 2011. године, нама није циљ по себи да буде само електронско плаћање. Нама је један циљ био да се попишу све таксе и накнаде, јер стварно ни грађани ни привреда нису знали колико тих такси има. Сада је Републички секретаријат направио ту јединствену евиденцију непореских прихода. Ту сад сви уносе тих 8.000 такси – објаснила је Бојовићева.
Додала је да је други корак био да се омогући електронско плаћање, док ће се у трећој фази анализирати где постоје дуплирања појединих такси, али и због чега неке услуге коштају и до 20.000 динара.
Јелена Бојовић истакла је и да ће постојати збирне уплатнице које ће објединити више такси за једну услугу. Све појединачне таксе биће излистане, тако да ће грађани имати јасан преглед шта и колико плаћају.
ртс
