Ватрогасци у Бајиној Башти од почетка године имали су 85 интервенција, од којих се 57 односило на пожаре.
Око 80 одсто пожара избило је на отвореном простору услед паљења биљних остатака, изјавио је за Први портал Петар Ракић, командир Ватрогасно-спасилачке јединице Бајина Башта.
Иако поједини пољопривредници спаљивањем жетвених остатака настоје да брже очисте њиве и припреме их за наредну обраду, стручњаци упозоравају да ова пракса, осим опасности од ширења ватре, оставља и дугорочне последице по земљиште.
У Пољопривредној саветодавној и стручној служби Ужице истичу да сагоревањем нестаје органска материја важна за плодност и структуру земљишта, а уништавају се и бројни корисни организми у његовом површинском слоју. Наредна сетва на таквој парцели може да се обави, али то не значи да земљиште није претрпело штету, јер последице не морају бити одмах видљиве.
Губитак органске материје и нарушавање структуре временом могу довести до слабијег квалитета земљишта и мањих приноса. Земљиште теже упија воду, па се током обилних падавина повећава опасност од површинског отицања и ерозије.
Зато из ПССС Ужице препоручују да се биљни остаци након жетве или бербе заору и врате у земљиште. На тај начин доприноси се очувању његове плодности и структуре, уз избегавање ризика које носи спаљивање.
Спаљивање стрњишта и биљних остатака на отвореном је законом забрањено, а за прекршиоце су предвиђене новчане казне.
први портал/дрина.инфо
